Završen IT bum Srbije: Uspešna budućnost pod znakom pitanja, glavno pitanje - kako dalje?
Autor: Glas javnosti
U Srbiji se već neko vreme vodi žestoka rasprava o budućnosti IT sektora, naročito nakon što je Vlada ukinula Uredbu o subvencijama za „novonastanjena lica“ uvedenu 2022. godine.
Ova odluka izazvala je podeljena mišljenja – dok deo IT zajednice upozorava da naglo ukidanje podsticaja bez prelaznog perioda ugrožava poslovanje i tera strane kompanije da razmišljaju o preseljenju u Bugarsku, Rumuniju ili dalje, drugi smatraju da subvencije uopšte nisu ni bile potrebne, pogotovo za globalne IT gigante čiji se promet meri kao srpski BDP, navodi Forbes Srbija.
Glavno pitanje, koje traje već godinama, jeste: da li Srbija treba da gradi domaću industriju i sopstvene proizvode, ili da ostane destinacija za razvojne centre i outsourcing? Statistike pokazuju da je izvoz IT usluga od 2019. do 2024. utrostručen, dostigavši 4,1 milijardu evra, ali više od 70% tog izvoza čini outsourcing – rad naših inženjera za strane naručioce. To znači da Srbija uglavnom pruža usluge po tuđim specifikacijama, dok prava vrednost i profit odlaze van zemlje.
Stručnjaci upozoravaju da je to „prokletstvo cele naše ekonomije“: umesto gotovih proizvoda, izvozimo poluproizvode i jeftin rad. Kako cene rada rastu, a globalna konkurencija jača, strane firme lako mogu da zaobiđu Balkan i pređu u zemlje sa jeftinijom radnom snagom poput Indije, Pakistana ili Turske.
Pozitivna strana outsourcinga jeste što je IT sektor postao veliki poslodavac sa više od 100.000 radnih mesta i doprinosom BDP-u od oko 7%. On je iznedrio generacije stručnjaka koji su stekli iskustvo na globalnim projektima, ali samo mali broj njih se odlučuje da razvija sopstvene proizvode. Problem je što outsourcing, iako siguran, često sprečava preduzetničke iskorake – većina firmi ostaje „fabrika koda“ za strane naručioce.
Dodatni izazov dolazi sa globalnog tržišta. Pad dolara, ekonomska neizvesnost u SAD i potencijalno novi porezi na outsourcing mogli bi ozbiljno pogoditi srpske kompanije. Istovremeno, ogroman deo investicija odlazi u veštačku inteligenciju, dok drugi sektori trpe. Stručnjaci strahuju da se približava „savršena oluja“ za IT sektor i da će opstati samo firme koje pronađu sopstvene proizvode i nova tržišta.
Glavne prepreke za taj iskorak su manjak preduzetničkog duha, nedostatak stručnih kadrova u specijalizovanim oblastima, komplikovana administracija i zastareli zakoni (posebno o deviznom poslovanju) zbog kojih mnoge domaće kompanije moraju da osnivaju firme u inostranstvu da bi mogle da naplaćuju svoje proizvode preko servisa poput Strajpa.
Kada se poredi sa regionom, Srbija stoji dobro po izvozu IT usluga po glavi stanovnika – ispred nje je samo Rumunija, dok su Hrvatska i Slovenija daleko ispred po privučenim investicijama i razvijenim startapima. Kod nas je u startape uloženo oko 325 miliona evra, dok je Hrvatska privukla skoro 2 milijarde, a Slovenija preko milijardu.
Uklanjanje subvencija dodatno komplikuje situaciju. One su, prema ocenama, imale dvostruku svrhu – da privuku strane stručnjake i da vrate domaće kadrove iz dijaspore. Međutim, više su koristile stranim nego domaćim, pa sada ostaje pitanje u šta ulagati dalje: obrazovanje, istraživanja, inovacije, poreske olakšice i startap akceleratore.
Stručnjaci se slažu da Srbija ima dobre temelje – znanje, iskustvo i solidan priliv kapitala. Ali bez prelaska sa outsourcinga na razvoj sopstvenih, globalno konkurentnih proizvoda, domaći IT može ostati u senci stranih kompanija i investitora.
Glas javnosti/Forbes Srbija
SKINI APLIKACIJU
