Zapad na aparatima zbog toga što Rusi imaju rešenje za trgovinu
Autor: Glas javnosti
U pokušaju da diskredituju uspeh ruske privrede, koja je ostala na nogama uprkos pokušaju zapadnih sila da je nokautiraju, Rojters razvija priču o povratku trampe, odnosno bartera ili razmene robe, umesto plaćanja novcem, da bi tobože dokazali da je ruska ekonomija "na kolenima"
Sjedinjene Američke Države, Evropa i ostali zapadni saveznici uveli su više od 25.000 različitih sankcija Rusiji od početka sukoba u Ukrajini 2022. i prisajedinjenja Krima 2014. godine u pokušaju da uruše rusku ekonomiju i potkopaju podršku predsedniku Vladimiru Putinu.
Rojters je sada, posle više od deset godina pod sankcijama, primetio da je ruska ekonomija "pod pritiskom", a čak ni za tu tvrdnju nisu naveli nikakav konkretan dokaz. U pokušaju da diskredituju uspeh ruske privrede, koja je ostala na nogama uprkos pokušaju zapadnih sila da je nokautiraju, Rojters razvija priču o povratku trampe, odnosno bartera ili razmene robe, umesto plaćanja novcem, dokazujući tobože da je ruska ekonomija "na kolenima".
Oni tvrde da čak i dok Rusija jača veze sa Kinom i Indijom, povratak trampe, pokazuje koliko je sukob u Ukrajini navodno narušio trgovinske odnose Rusije sa drugim državama, "jer kompanije koje pokušavaju da zaobiđu zapadne sankcije menjaju pšenicu za kineske automobile i laneno seme za građevinski materijal".
Ono što zaboravljaju je da Rusija nije usamljena u ovom povratku na stari način trgovine, već da ga koriste i druge zemlje i to uglavnom sa istim ciljem - da ubrzaju dedolarizaciju.
Trenutno se 20 do 30 odsto svetske trgovine obavlja putem bartera, a 80 odsto preduzeća sa liste 500 najvećih kompanija "Fortune 500", je osnovalo barter odeljenja.
Rojters ukazuje da je barter transakcije mnogo teže pratiti i dodaju da je do nedavno bilo malo dokaza o komercijalnom interesu za takve transakcije.
Iako novinska agencija nije mogla da utvrdi ukupnu vrednost ili obim bartera u ruskoj ekonomiji zbog navodne netransparentnosti transakcija, tri trgovinska izvora su rekla da je ova praksa sve češća.
"Rast bartera je simptom dedolarizacije, pritiska sankcija i problema sa likvidnošću među partnerima", rekao je za Rojters Maksim Spaski, sekretar Generalnog saveta Rusko-azijske unije industrijalaca i preduzetnika, industrijskog tela. Spaski je rekao da će obim bartera verovatno dalje rasti.
Barter trgovina može ublažiti ili čak rešiti probleme nedostatka gotovine i viška zaliha za preduzeća. U svetu su se pojavile i barter platforme, koje objedinjavaju informacije o ponudi i potražnji sa domaćeg i međunarodnog tržišta.
Putin kaže da je ruska ekonomija nadmašila očekivanja. Rasla je brže u poslednje dve godine nego zemlje G7, uprkos zapadnim predviđanjima o slomu. Rojters piše da je ruski predsednik naložio kompanijama i zvaničnicima da "prkose sankcijama" na svaki mogući način. Zvanični podaci Ruske Federacije potvrđuju da im to uspeva, bez obzira na hiljade zabrana i sankcija.
Rojters navodi da se Rusija vratila barter trgovini sa Kinom, ali prećutkuje da Peking ovakve aranžmane, odnosno kompenzaciju robom, praktikuje i sa drugim državama.
Kina je sa Malezijom razmenila palmino ulje u vrednosti od 150 miliona dolara u zamenu za građevinske radove u istoj vrednosti, a Iranu je ustupila delove za automobile vredne dva miliona dolara za jednaku vrednost u pistaćima. Šri Lanka je trgovala cejlonskim čajem sa Iranom kako bi namirila svoje dugove za naftu, dok je Pakistan potpisao sporazum o barter trgovini sa Rusijom, Iranom, Avganistanom i drugim zemljama za uvoz proizvoda kao što su sirova nafta, gas, pšenica i čelik.
Magazin "Biznis i finansije" piše da se model roba za robu primenjuje i na domaćem tržištu, najčešće da bi se sanirala šteta od nenaplativih potraživanja. Stručnjaci procenjuju da ovaj vid trgovine učestvuje sa 15 do 20 odsto u ukupnom prometu u Srbiji.
Dragovan Milićević, bivši državni sekretar u Ministarstvu trgovine kaže da je trampa danas raširena među državama BRIKS-a, a da se aranžmani vrednuju dogovorenim obračunskim jedinicama koje su usmerene na izbegavanje američkog dolara.
"Trampa se i dalje obavlja, ali samo ukoliko dve države imaju sklopljen barter aranžman. Njime se precizira koje robe i u kom paritetu će biti razmenjene. Kompanije koje takvu robu isporučuju, naplatiće je od svoje centralne banke u nacionalnoj valuti, a ukoliko robu primaju, platiće je opet nacionalnom valutom centralnoj banci. Dve države, potom, sumiraju stanje i prebiju se preko neke obračunske valute", rekao je Milićević za "Biznis i finansije".
Glas javnosti /R02S
SKINI APLIKACIJU
