Uprkos skupoj struji profit EPS-a se strmoglavio:

Električna energija za domaćinstva poskupela je za 34,4 odsto od kraja 2021. godine, kada je havarija u EPS-u izazvala kolaps energetskog sistema.

Uprkos tome, profit EPS-imao je ogroman pad u 2024. godini, a usponi i padovi ovog preduzeća poklapaju se sa smenama njegovog rukovodstva.

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković smatra da je na pad profita Elektroprivrede Srbije uticala smena menadžmenta. Prema njegovim rečima, kada je posle Milorada Grčića na čelo EPS-a došao Miroslav Tomašević 2022. godine, počelo je da se radi po pravilima struke i firma se povratila za oko godinu dana.

Međutim, Tomašević je smenjen naredne godine.

„Sada počinjemo ponovo da neplanski vodimo EPS, ne poštujemo pravila struke i onda dođe do toga (pada profita)“, rekao je Zdravković za Novu ekonomiju.

Poskupljenja velika, a profit nestabilan

Nakon kolapsa na zimu 2021. godine krenuo je i talas poskupljenja električne energije.

Cena struje u Srbiji nije niska građanima koji je plaćaju, mada jeste u poređenju sa većinom država Evrope. U prvom kvartalu 2021. godine struja je bila jeftinija samo u Gruziji, Ukrajini i na Kosovu, prema podacima evropske statističke agencije Eurostat.

A u prvom kvartalu 2024. godine, struja u Srbiji je skuplja nego u Bosni i Hercegovini, Gruziji, Turskoj i na Kosovu, dok za Ukrajinu, na koju je u međuvremenu Rusija izvršila invaziju, ne postoje podaci. Prema podacima Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS), cena struje poskupela je četiri puta nakon havarije u EPS-u krajem decembra 2021. godine.

Biznis Marka Bosanca: Ko će da čita brojila EPS-a?

Toliko puta je AERS davao saglasnost na izmene cenovnika Elektroprivrede Srbije, od 2022. do danas. Pre incidenta, električna energija za domaćinstva koštala je 7,42 dinara po kilovatčasu, prema dokumentima AERS.

Nakon toga je 2022. godine cena povećana na 7,9 dinara, pa na 8,546 dinara i 9,232 dinara po kilovatčasu u martu 2023. godine. Nakon poslednjeg poskupljenja, u septembru 2023, cena struje je 9,973 dinara po kilovatčasu za domaćinstva.

U planu za 2024. godinu bila su još dva poskupljenja, koja je zahtevao Međunarodni monetarni fond, ali do njih nije došlo. Ovo znači da je od havarije u EPS-u do danas struja za domaćinstva poskupela 34,4 odsto.

Međutim, bez obzira na naglo poskupljenje, profit EPS-a je prošle godine dramatično opao u odnosu na 2023. godinu.

EPS je 2023. godine ostvario rekordni profit od 112,4 milijarde dinara (oko 950 miliona evra), doduše velikim delom zbog toga što je država uplatila ovom preduzeću oko 300 miliona evra kompenzacije zbog toga što je cena struje za privredu održavana ispod tržišne u 2022. i 2023. godini.

A prošle godine je profit EPS-a iznosio svega 24,3 milijarde dinara (nešto preko 200 miliona evra) – ne samo znatno manje nego 2023. nego i manje od onoga što je firma planirala.

Prema revidiranom planu poslovanja donetom na samom početku 2024, profit je te godine trebalo da iznosi 54 milijarde dinara (460 miliona evra). Ovo znači da je profit EPS-a bio više nego duplo manji od planiranog.

Nestabilno rukovodstvo, nestabilni rezultati

Paralelno sa ovim usponima i padovima odvijale su se kadrovske promene u Elektroprivredi Srbije.

Početkom 2022. godine ostavku je podneo dotadašnji v.d. direktora Milorad Grčić, nakon kolapsa energetskog sistema do kog je došlo zbog velike količine blata pomešane sa ugljem koji je korišćen u proizvodnji energije.

Na njegovo mesto je postavljen Miroslav Tomašević, koji je do tada bio izvršni direktor za proizvodnju energije u EPS-u.

Aktivni kupac novi termin u Zakonu o energetici

Tomašević je uklanjao posledice rada svog prethodnika i postigao dobre rezultate, a za vreme njegovog mandata planirana dobit za 2024. godinu iznosila je 77 milijardi dinara (650 miliona evra). Ali Tomašević je smenjen u maju 2023. godine, a na njegovo mesto imenovan Dušan Živković, dok su u upravni odbor uvedeni stručnjaci iz Norveške čiji je angažman najavljivao predsednik Aleksandar Vučić.

Novo rukovodstvo je napravilo revidirani plan po kom je dobit trebalo a iznosi 54 milijarde dinara u 2024. godini (460 miliona evra), pa je i taj plan podbačen.

Miloš Zdravković podseća da je Tomaševića, dok je bio direktor, ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović krivila za pad proizvodnje uglja i električne energije, i to u vreme kada su zapravo vršeni remonti. Zdravković ističe da proizvodnja treba da bude planska a ne stihijska – u vreme kad je domicilna potrošnja manja, a energija na berzama jeftinija, treba da se rade remonti i proširuju kopovi.

Onda možete da očekujete i da imate veću proizvodnju u vreme kad vam treba, pa da uvozite energiju kada je jeftina a proizvodite kad je skupa, objašnjava on.

„Sve to sadašnji menadžment ne radi. Oni rade sve suprotno od onoga što je radio nekada direktor Tomašević, i zato su rezultati takvi kakvi jesu“, kaže Zdravković.


Glas javnosti /N011S  

SKINI APLIKACIJU