Stižu nam Black Friday i Cyber-Week: Evo ko će najviše da profitira, a ko najviše ispašta
Autor: Glas javnosti
Najveći teret podneće loše plaćeni radnici s teškim uslovima rada
Za otprilike dve nedelje sve opet kreće po starom. Trgovci će šarenim ponudama i (navodno) povoljnim artiklima pokušati privući kupce. Takozvani "Cyber-Week" je uvod u vrhunac godine za trgovce – to je predbožićno vreme. Od kraja novembra će svaki dan po Saveznoj Republici Nemačkoj na put krenuti i više od jedanaest miliona paketa, kako procenjuje vodeći logističar DHL. To je skoro dva puta više paketa nego što ih svakodnevno transportuje po Nemačkoj. Prosek je 6,2 miliona paketa po danu.
Nedelje uoči Božića su tradicionalno vreme u kojem radnici - dostavljači paketa imaju posla preko glave – a najteži deo dostave ih očekuje u samom finišu tog procesa. Na kućnim vratima. Dakle prilikom same predaje pošiljki ljudima kojima su one namenjene. A za taj posao su loše plaćeni.
Divlji zapad?
Dostavljačice i dostavljači koji rade za DHL, Hermes, UPS, DPD, GLS, Fedex & Co. naime zarađuju znatno manje od svojih kolega, stručne radne snage, koji su aktivni u drugim ekonomskim branšama. Dostavljači zaposleni na puno radno vreme u proseku zarađuju 2.719 evra bruto.
-To znači da stručna radna snaga u tom sektoru zarađuje oko 20% manje nego stručna radna snaga kad gledamo prosek za celu privredu - objavila je Savezna kancelarija za statistiku. Aktualno istraživanje kancelarije se referira na podatke iz aprila 2022. U međuvremenu se po tom pitanju nije baš puno toga promenilo.
Neki posmatrači u logističkoj branši uočavaju metode koje nazivaju "divljim zapadom", između ostalog i zbog toga što veliki logističari poput Amazona ili Hermesa u većini slučajeva ne angažuju dostavljače, već to za njih odrađuju "podizvođači", treće firme u kojima često ne vrede kolektivni ugovori.
Kod drugih dostavljača uslovi rada nisu sjajni, tvrde već odavno bolji poznavatelji ove branše. U mnogim firmama koje su aktivne kao podizvođači radova nema uopšte radničkih veća: "Kontrole često otkrivaju loše ili protivzakonite uslove rada, između ostaloga kršenje zakona o isplati minimalne plate. Ili nepoštivanje nužnih mera zaštite na radu, odnosno zaštite zdravlja - tvrdi njemački sindikat Verdi.
"Atipični" modeli zapošljavanja
Osobe koje dostavljaju pakete su zaposlene na "atipičan" način. Tu se radi o ugovorima na ograničeno vreme, o osobama zaposlenima na skraćeno radno vreme ili radnicima koji su angažovani preko trećih firmi koje ih onda "iznajmljuju" logističkim kompanijama. Savezni Zavod za statistiku kaže da je preko takvih modela u sektoru dostave paketa aktivno skoro 29% ljudi koji rade puno radno vreme.
Poređenja radi, prosek "atipičnih" modela za sve branše iznosi oko 19%.
- U branši dostave paketa i pošte zaposlene osobe ne samo da manje zarađuju, već često imaju i neuobičajeno radno vrijeme- tvrdi Zavod za statistiku. Naime, oko 60% dostavljača mora raditi i tokom vikenda. U celokupnoj privredi to vredi za polovinu svih zaposlenih osoba.
Previše posla i težak rad, to su stvari na koje se žali i sindikat DPVKOM, koji se brine primarno o interesima zaposlenih nekadašnje firme Nemačke savezne pošte (Deutsche Bundespost) – dakle ljudima koji danas rade za Post (Poštu), Postbank (Poštansku banku) i Telekom.
- Sve više paketa, sve teži paketi, sve veća područja na kojima dostavljaju, problem s manjkom radne snage, sve to dovodi do enormnih fizičkih i psihičkih opterećenja zaposlenih - kaže portparol tog sindikata Maik Brandenburger za DW. I zato, kako nastavlja, dostavljačice i dostavljači DHL-Group takođe napuštaju firmu jer ne žele više raditi u tim sve težim uslovima.
Poboljšanja na vidiku…
Usprkos tome, osobe zaposlene u ovoj branši moraju obavljati natprosečno težak posao. To je u svom izveštaju zaključila i kompanija Barmer-Krankenkasse, tvrtka koja svojim klijentima nudi zdravstveno osiguranje. U izveštaju za 2020. Barmer zaključuje kako su u području dostave pošte ili žurnih pošiljki uvjerljivo najčešći razlozi izostajanja s posla bolovanja koja se tiču mišićno-skeletnog sustava – takva vrsta zdravstvenih problema je "kriva" za skoro trećinu bolovanja.
U poboljšanju situacije koja za zaposlene u ovom branši trebao je pomoći novi Zakon o zaštiti dostavljača, koji je stupio na snagu 2019. Njime je propisano da se veliki poslodavci moraju pobrinuti za to da njihovi podizvođači plaćaju socijalno osiguranje za svoje radnike. U međuvremenu su pokrenute inicijative da se katalog zakonskih mera dodatno postroži.
Bundesrat (Gornji dom parlamenta SR Njemačke) u proleće ove godine je od savezne vlade zatražio da koriguje pomenuti zakon, te da ubuduće zabrani angažovanje radnika preko trećih firmi, odnosno te (za radnike) nepovoljne ugovore. Kako saznaje DW, Ministarstvo rada upravo radi na korekciji zakonskog teksta s ciljem poboljšanja položaja radnika. Odgovarajući predlozi već su na razmatranje dostavljeni i Ministarstvu privrede u Berlinu.
Glas javnosti/B06S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
