STATISTIKA BEZ MILOSTI: Na osnovu BDP-a u Srbiji se živi nikad bolje, isto kao u Etiopiji, Nepalu, Ugandi, Sijera Leoneu, Senegalu …

Video, u kojem jedan građanin, na pitanje kako se živi u Srbiji, daje odgovor "odlično, oni jedu vruću svinjetinu, a mi pijemo hladu vodu" postaje sve očitija realnost Srbije. Vest da Srbija sa rastom BDP-a od pet odsto u prvom kvartalu ove godine, zauzima vodeće mesto u regionu, obradovala je zvanične srpske političare, i ekonomski nepismene koji će i dalje piti samo hladnu vodu.

Prema upravo objavljenim podacima Evropske komisije, Srbija je ostvarila rast BDP-a od pet odsto u prvom kvartalu 2020, što je najbolji rezultat u regionu, konstatovala je Evropska komisija u kvartalnom izveštaju.

Vodimo u prvih 50 metara u maratonu

Ovo je  odlična vest i  savršen marketing za trenutni odnos snaga u Srbiji. S druge strane,  skoro svima je jasno da BDP kroji za građane Srbije bolji život, ali samo na papiru.

Prema mišljenu profesorke na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Danice Popović, rast bruto domaćeg proizvoda u Srbiji od pet odsto u prvom kvartalu ove godine ne znači mnogo jer se u statistici privrednog rasta stope mere u intervalima od jedne, pet i deset godina.

- Ovaj podatak liči na prolazno vreme na 50 metara u maratonskoj trci čime se niko ozbiljan ne hvali - kaže ona.

Mesto broj jedan zvuči više nego odlično, ispada da se u Srbiji bolje živi nego u zemljama Evropske unije ili Sjedinjenim Američkim Državama.

Stručnjaci, ipak, dodaju da je ekonomija egzakna nauka. Ekonomista Milojko Arsić, upozorava da je rast BDP jednostavno "imaginarijum koji nema velikog uticaja na život ljudi u Srbiji".

Ekonomska statistika beleži da je 2019. godine Etiopija imala rast BDP-a od 7,7 odsto, Gana 8,8, Bangladeš 7,3, ispred Srbije su po rastu BDP-a  i Kongo, Čad, Nepal, Uganda, Sijera Leone, Senegal, Kenija, Albanija.

U Srbiji bolje nego u Nemačkoj?

Srbija je 2005. imala rast BDP-a od 5,5 odsto, prema odnašnjim podacima, više od osam puta od Nemačke. Znači li to da smo tada živeli bolje od Nemaca? Svi znaju odgovor, a jasno je da pokazatelj rasta BDP-a ne znači mnogo, i da privreda Srbije pre 15 godina nije bila ni približno uspešna kao Nemačka.

Ekonomisti su jasni u oceni da bi nam na primer, ako se poredimo sa komšijama Mađarima uz nivo rasta od BDP-a od pet odsto bilo potrebno 20 godina da stignemo Mađare.

Mnoga ozbilja ekonomska istaživanja,  upozoravaju da BDP nema apsolutno nikakvog uticaja, u zemljama koje svoju ekonomiju temelje na direktnim stranim investicijama.

Ekonomski analitičar Nebojša Katić jasan je u oceni da rast BDP-a ne svedoći o snazi srpske ekonomije.

Ako je BDP pokazatelj ekonomske moći, onda su Južni Sudan, Gvajana i Benin ekonomski giagnati

- Ako bi očekivani pad BDP-a bio pokazatelj moći jedne ekonomije, tada bi Gvajana, Južni Sudan ili Benin bili svetski lideri – BDP ovih država neće ni padati, već će porasti za više od četiri procenta. Da li su najrazvijenije svetske ekonomije, za koje se prognozira pad BDP-a između pet i devet procenata, inferiorne u odnosu na ove šampione rasta? - pita se Katić

On iznosi i ocenu da bi Nemačka, s kojom Srbija voli da se poredi, mogla da zabeleži ove godine pad od sedam procenata.

- Uzrok je vezan za visoko učešće industrijskog izvoza  u ekonomiji zemlje. Srbija će u tom kontekstu proći bolje zato što u njenom BDP-u ni turizam, ni izvoz nemaju veliku ulogu - piše Katić.

Bilo kako, na pitanje koliko vam znači rast BDP-a, dobićete odgovor za par sekundi - samo pogledajte svoj novčanik.

SKINI APLIKACIJU