Račun od 1.000 dinara sad je 2.300: Evo kolike su bile cene 2012. kada je Vučić došao na vlast a kolike su sad

U proteklih 12 godina, cene osnovnih prehrambenih proizvoda u Srbiji beleže značajan rast, što je rezultat kombinacije inflatornih kretanja, poremećaja na globalnom tržištu, promena poreske politike i domaćih ekonomskih izazova. Analizirajući konkretne proizvode, uočava se kontinuirani pritisak na kućne budžete, posebno kod osnovnih namirnica poput hleba, mleka, mesa i povrća.

Analiza cena kroz deceniju

• Hleb: Cena hleba porasla je sa 44 dinara (2012) na 57 dinara (2023), što predstavlja rast od 29%. Hleb, kao simbol osnovne prehrane, pokazuje relativno sporiji rast u odnosu na druge proizvode. To delimično odražava državne intervencije kroz subvencije mlinarstvu i ograničenja cena kako bi se sprečio snažniji udar na potrošače.

• Mleko: Cena mleka porasla je sa 70 dinara na 100 dinara, što čini rast od 43%. Ovo poskupljenje odražava rast troškova stočne hrane i goriva, ali i smanjenje domaće proizvodnje mleka zbog niskih otkupnih cena, što je nateralo deo proizvođača da napusti tržište.

• Svinjetina: Cena svinjetine povećala se sa 512 dinara na 700 dinara (rast od 37%). Ova promena oslikava rast cena stočne hrane, ali i fluktuacije u potražnji i ponudi, posebno zbog uvoza jeftinijeg mesa iz EU, koji je uticao na domaće proizvođače.

• Krompir: Cena krompira skočila je sa 44 na 60 dinara (35% rast). Poskupljenje krompira ukazuje na promene u klimatskim uslovima, smanjenje zasada i rast troškova proizvodnje, što su ključni faktori kod povrća.

• Šaran: Cena šarana porasla je sa 346 dinara na 500 dinara, što čini rast od 45%. Pored troškova proizvodnje, na cenu su uticali i poremećaji u domaćoj akvakulturi, ali i smanjenje ribolovnih resursa.

Uzroci rasta cena

1. Inflacija: Inflacija u Srbiji tokom analiziranog perioda varirala je od dvocifrenih stopa 2012. godine (12,2%) do rekordno niskih nivoa 2014. godine (1,7%), ali je u poslednjim godinama ponovo beležila rast zbog globalnih i domaćih ekonomskih šokova.

2. Globalni faktori: Rast cena energenata i sirovina, zajedno sa poremećajima u lancima snabdevanja (posebno tokom pandemije COVID-19), značajno su uticali na poskupljenja.

3. Poreska politika: Povećanje niže stope PDV-a sa 8% na 10% za osnovne proizvode dodatno je doprinelo povećanju cena.

4. Poljoprivredni sektor: Smanjenje državnih subvencija, klimatske promene i pad konkurentnosti domaće proizvodnje dodatno su opteretili tržište.

5. Promene u potrošnji: Pad potrošnje hleba po glavi stanovnika sa 91,5 kg godišnje (2006) na 48,5 kg (2022) ukazuje na promenu prehrambenih navika, ali i na pritisak cena na domaće budžete.

Narodna banka Srbije: Međugodišnja inflacija u novembru 4,3 odsto

Širi kontekst

Povećanje cena osnovnih proizvoda u Srbiji nije samo ekonomsko pitanje, već i društveno, jer direktno pogađa najugroženije slojeve stanovništva. Iako su rast plata i penzija donekle ublažili udar, činjenica je da realna kupovna moć prosečnog građanina Srbije ostaje pod pritiskom. Dodatno, porast cena osnovnih namirnica ukazuje na potrebu za dubljom reformom poljoprivredne politike, kako bi se osigurala održiva proizvodnja i stabilne cene.

Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU