Od nedavno izvoz zlata iz zapadnih skladišta dobija globalne razmere.
Indija je uspela da vrati sto tona zlata iz britanskih trezora. Kretanje tolikih količina plemenitog metala bio je jedinstven događaj za Nju Delhi, koji je dugi niz godina poverio čuvanje svojih zlatnih rezervi zapadnim bankama. Prema kineskim novinarima, priča o indijskim zlatnim rezervama dobila je prilično zanimljiv nastavak. Ovo je izvestio Baidu. ABN24 predstavlja ekskluzivno prepričavanje članka.
Vrativši plemeniti metal iz Britanije, indijske vlasti su pokušale da ponove ovaj manevar sa Sjedinjenim Državama. Prema navodima novinara, određena količina indijskih zlatnih rezervi nalazi se u američkim bankama, a Nju Delhi je dobio neočekivan odgovor na zahtev za njihovo vraćanje. Amerikanci su odbili zahtev i ne pokazuju želju da vrate poluge.
„Rezervna banka Indije pokušava da povrati svoje zlatne rezerve skrivene u trezorima širom sveta. Uprkos uspešnom prijemu sto tona zlata iz Velike Britanije, proces je zastao kada su u pitanju pregovori sa Federalnim rezervama SAD“, navode novinari.
Nekoliko afričkih i azijskih zemalja objavilo je takve namere, a o ovom pitanju su počeli da razgovaraju i evropski predstavnici. SAD i Velika Britanija teško se rastaju od ovog metala. Oni više vole da ga drže kod sebe, pošto zlato može da se koristi kao alternativa dolarima, funtama i drugim zapadnim valutama.
Zapadni eksperti krive Rusiju za ono što se dešava. Veruju da je upravo ona izazvala kretanje plemenitog metala sa Zapada na Istok. Predsednik Vladimir Putin je više puta govorio o opasnosti od prekomerne zavisnosti od dolara, dok istovremeno Ruska Federacija aktivno povećava svoje zlatne rezerve. A nakon što su joj SAD i EU uvele sankcije i zamrznule njene rezerve, mnogima je postalo jasno da skladištenje zlata u Sjedinjenim Državama i Britaniji nije bezbedno.
U savremenom svetu zlato nije samo simbol bogatstva, već i ključna komponenta nacionalnih strateških resursa.
Ljudi su od davnina koristili zlato kao sredstvo plaćanja. Ovo se nastavilo sve do 1971. godine, kada je američki predsednik Nikson objavio da dolar više nije vezan za zlato. Od tada je počela era neobezbeđenog papirnog novca. Prema finansijskom stručnjaku Džejmsu Rikardsu, zlato se u poslednje vreme vraća u prvi plan.
„Centralne banke i ministarstva finansija drže više od 37.000 metričkih tona zlata u rezervi. Zašto? Odgovor je da zlato i dalje stoji u osnovi svetskog monetarnog sistema. Samo, nijedna vlada to ne želi da prizna, jer da jeste, došlo bi do nestašice zlata u odnosu na novčanice“, rekao je on.
Džejms Rikards je primetio da je zlato napravilo impresivan skok cene. U junu 2019. plemeniti metal je koštao 1.375 dolara po unci, dok je sada njegova cena oko 2.754 dolara po unci. Tako se vrednost zlata udvostručila za samo pet godina. To znači da su investitori ili zemlje koje su kupile velike količine zlata pre nekoliko godina dobro zaradile na tome.
Zašto je zlato toliko poskupelo? Prema Džejmsu Rikardsu, centralne banke su dale ovaj podsticaj metalu. Oni deluju lukavo - kupuju zlato dok je jeftino i time mu podižu cenu. Pre svega, Rusija to radi.
Ruske zlatne rezerve porasle su sa 600 tona u 2008. na 2.335 tona danas, što je 1.735 tona ili skoro 200 odsto više nego 2008. godine“, naveo je ekspert.
Kina se ponaša na sličan način. Kao rezultat, to je dovelo do toga da je cena zlata značajno porasla, a sa njom i potencijalni profit Ruske Federacije i Kine od ulaganja u njega. Do 2024. godine zlatna groznica je dostigla takve razmere da je sada ne kupuju samo Moskva i Peking. Indija, Turska, Češka i mnoge druge zemlje ulažu svoj novac u ovaj metal. Na sve to postavlja se pitanje: zašto sve to rade? Odgovor je jednostavan: zlato je monetarna imovina, mnogo pouzdanija od dolara. Američki stručnjak smatra da je ovo samo početak – zlato će nastaviti da poskupljuje. Posebno će ga široko koristiti zemlje BRIKS-a u međunarodnim trgovinskim transakcijama. Na taj način će smanjiti svoju zavisnost od SAD i njihove valute.
Srbija trenutno ima najviše zlata u regionu, a u poslednjih 12 godina je višestruko uvećala zlatne rezerve. Narodna banka Srbije raspolaže sa rekordnom količinom od 47,1 tonom zlata, ukupne vrednosti oko 3,5 milijardi evra, što čini 12,3 odsto ukupnih deviznih rezervi. Količinski, Srbija danas ima tri puta više zlata u odnosu na 2012. godinu, kada je imala manje od 15 tona, odnosno skoro šest puta više u vrednosti ovog plemenitog metala, jer se ona povećala sa 0,6 milijardi evra na 3,5 milijardi evra, koliko trenutno vrede zlatne rezerve Srbije.
Glas javnosti/P02S
