Potrošači su stalna žrtva prevara: Šrinkflacija kao maska za poskupljenja

Proizvođači pokušavaju da troškove sirovina i proizvodnje prebace na teret potrošača, ali tako da ne povećavaju uvek cene, već da smanje količinu proizvoda u pakovanju u nadi da potrošači to neće primetiti, odnosno da ih neće kazniti odustajanjem od kupovine

Čokolade su bile među prvim proizvodima koji su "kalirali", a sada gotovo da više nema upakovane hrane koja se može kupiti isključivo u pakovanjima koja su ranije bila standardna - od 100 ili 500 grama, kao i na litar ili kilogram. Proizvođači pokušavaju da troškove sirovina i proizvodnje prebace na teret potrošača, ali tako da ne povećavaju uvek cene, već da smanje količinu proizvoda u pakovanju u nadi da potrošači to neće primetiti, odnosno da ih neće kazniti odustajanjem od kupovine.

Iz Udruženja "Efektiva" tvrde da je, po zakonskoj definiciji, to nepoštena poslovna praksa, tačnije obmanjujuća poslovna praksa. To smatra i nemačka organizacija za zaštitu potrošača "Fudvoč" koja je ovogodišnju nagradu za najdrskiju marketinšku laž godine, takozvani "Zlatni vindbojtel", odnosno "Zlatnu obmanu" dodelila poznatoj čokoladi "milka". Proizvođač je smanjio količinu čokolade, a podigao je cenu za čak 50 odsto, što je, kako su naveli u obrazloženju, jasan primer taktike koju potrošačke organizacije nazivaju "šrinkflacija" - skriveno poskupljenje kroz smanjenje sadržaja proizvoda.

Usporen promet na Produktnoj berzi: Slaba prodaja žitarica

Potrošačke organizacije traže od nemačke vlade da uvede jasna pravila, koja već postoje u Francuskoj i Mađarskoj, da trgovci moraju posebno da označe proizvode koji su smanjeni, a koji su poskupeli.

Potrošačima koji ne čitaju pažljivo deklaracije i cene, ruka tako neretko poleti ka "jeftinijem" proizvodu, a da zapravo nisu ni svesni da kupuju manju količinu. Jedini trag promene je podatak o gramaži. Dizajn omota je ostao isti, a ako se i veličina omota smanjila, teško da biste to primetili.

Nekada su sve čokolade imale 100 grama, a sada većina ima 90, a neke čak i 75 grama. Na policama sada možemo naći kafu u ambalaži od 175 grama, jogurt od 1,463 litra, dok su proizvođači iz pakovanja keksa, koje je na prvi pogled spolja isto, izbacili po jedan red. Supa u kesicama nekih proizvođača već duže vreme je za tri, umesto za četiri tanjira, dok su testenina, kao i pakovanja smrznutog voća ili povrća, spala sa pola kilograma na 400, pa i 350 grama. A nije "kalirala" samo hrana. Na listi proizvoda u čijem pakovanju je smanjena količina proizvoda su i paste za zube, ali i farbe za kosu i šamponi.

Iako godinama slušamo da je legalno što proizvođači i trgovci smanjuju gramažu, ako obaveste potrošača na ambalaži proizvoda, Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva" tvrdi da je, po zakonskoj definiciji, to nepoštena poslovna praksa, tačnije obmanjujuća poslovna praksa.

"Član 18. stav 1. Zakona o zaštiti potrošača kaže da se pod obmanjujućom poslovnom praksom, smatra poslovna praksa trgovca kojom navodi ili preti da navede potrošača da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo, tako što mu daje netačna obaveštenja ili stvaranjem opšteg utiska ili na drugi način. Čak i kada su obaveštenja koja daje tačna, dovodi ili preti da dovede prosečnog potrošača u zabludu u pogledu  osnovnih obeležja proizvoda, kao što su obeležja koja se odnose na količinu", kaže Gavrilović.

On ukazuje da, kada potrošač godinama kupuje proizvod koji ima isti dizajn, i onda mu se naprasno po istoj ceni servira taj proizvod sa potpuno istim dizajnom na kojem je samo jedan podatak promenjen - gramaža - onda trgovac, kao strana koja je odgovorna potrošaču za nepravilnosti kupljene robe, ne može da se vadi na to da je o svemu obavestio potrošača i da je ispunio svoju obavezu potpunog predugovornog informisanja samim tim što je naznačio izmenjenu gramažu.

Vučić: Nove investicije i fabrike u Nišu, Niš će postati centar juga i istoka Srbije

"Kao što se iz zakonske definicije vidi, potrošač se može dovesti u zabludu čak i kad su obaveštenja tačna, ali dovođenje u zabludu ili opasnost od dovođenja u zabludu potiče od stvaranja opšteg utiska da se ništa nije promenilo. Pakovanje ostaje isto, dizajn ostaje isti, a nema ni upozorenja tipa ovaj proizvod je ranije imao 100 grama a sada ima 80. Takvo jedno upozorenje bi bilo u skladu sa zakonom, ali bi bilo veoma nepopularno kod potrošača – prodaja proizvoda bi se sasvim izvesno smanjila", smatra Gavrilović.

On ističe da je jasno da je za proizvođača i trgovca bolje kad potrošač, vođen potrošačkim impulsima i navikama, samo kupuje, ne obraćajući pažnju na "sitnu" izmenu jednog podatka – o gramaži.

Glas javnosti /R02S 

SKINI APLIKACIJU