Pad dolara i uspon zlata: Da li svet svedoči početku kraja američkog ekonomskog carstva

Poslednjih meseci na svetskim tržištima vidljiv je trend dedolarizacije (posebno u svetlu Trampovih carinskih pretnji).

Azija, predvođena Kinom, sve se više okreće od dolara. Njegova vrednost pala je za deset odsto ove godine u poređenju s korpom valuta, pa dolar vidljivo gubi svoju moć, a postoje i nagađanja znači li to i početak propadanja američkog carstva.

Lažna bankarka prevarila više osoba za preko milion i po evra, policija pokrenula istragu

Ako gledamo samo pojedinačne valute (i stoga ne uključujemo zlato u proračun), dolar je, s udelom od 58 odsto, i dalje premoćno svetska rezervna valuta broj jedan, jer evro, na drugom mestu s udelom od 20 odsto, znatno zaostaje. Pa ipak - udeo dolara bio je 65 odsto pre deset godina, a više od 70 odsto na početku ovog stoleća.

Dugoročni pad vrednosti američkog dolara najbolje ilustruje činjenica da je dolar od 1971. naovamo izgubio preko 86.5% svoje vrednosti, zbog čega se upravo sada mnoge zemlje pobornice dedolarizacije žale da za svoju naftu dobijaju dolare koji se vremenom sve više pretvaraju u „bezvredan papir“.

S druge strane, zlato je sedamdesetih postalo predmetom razmene na tržištu plemenitih metala i njegova cena od tada kontinuirano raste. Ako bismo gledali kumulativno, ona je čak 4900% viša nego pre 50 godina. Jedan od glavnih uzroka koji leži iza rasta potražnje i cene zlata jeste to što se ono smatra tradicionalnim instrumentom zaštite od visoke i hiperinflacije. Zlato se istorijski dokazalo kao jedan od najsigurnijih i najefikasnijih oblika zaštite vrednosti imovine na dugi rok.





Glas Javnosti/ B06S

SKINI APLIKACIJU