Ušuškani u planinskim visovima Čiapasa u južnom Meksiku, oko 150 farmera kafe na porodičnoj farmi Edelman radi satima uzastopno. Senka krošnji drveća jedina je prepreka između njihovih tela i letnjeg sunca. Tomas Edelmann, četvrta generacija uzgajivača kafe i potpredsednik međunarodne zadruge proizvođača kafe, rekao je , iako je njihov način proizvodnje kafe u senci otporniji na sušu. Viši troškovi proizvodnje nastaju, jer je sušna sezona koja je duža zbog klimatskih promena ove godine dovela je do stradanja useva.
-Ako nemate pravo vreme, nećete imati pravu proizvodnju. A sa niskim prinosima, očigledno je da vam troškovi proizvodnje rastu – rekao je on.
Ti viši troškovi proizvodnje mogli bi dovesti do inflacije cena kafe: ljubitelji kafe će možda morati da daju više u budućnosti kako cene rastu. Stručnjaci za pržionice i kafu takođe signaliziraju da bi cene mogle duže ostati više, jer faktori poput klimatskih promena smanjuju globalnu ponudu kafe.
Međunarodna organizacija za kafu (ICO), međuvladina organizacija osnovana 1963. uz podršku Ujedinjenih nacija, izvestila je prošlog meseca da je ICO kompozitna cena indikatora – ključna referentna cena za svetsku industriju kafe – dostigla najviši nivo od 13 godina, u proseku 226,83 centa, ili oko 2,27 dolara po funti.
– Kafa je veoma komplikovana roba. Deo tog razloga je zato što imate više okvira ponude i potražnje koji utiču na cenu- rekao je Rajan Dilejni, osnivač i glavni analitičar u Coffee Trading Academi.
Dilejni je dodao da jednostavno nema dovoljno kafe na svetu.
Klimatske promene podižu cene
– Kafa je osetljivija na promene temperature od mnogih drugih useva – rekao je Majkl Hofman, profesor emeritus na Koledžu za poljoprivredu i životne nauke Univerziteta Kornel. A nedavni događaji u vezi sa klimom ne pomažu proizvodnji.
-Klimatske promene su sve gore. Zamislite samo lošije vremenske prilike, porast temperature i direktan efekat na ljude koji rade na plantažama kafe . Verovatno za (potrošače), kafa će samo poskupiti – rekao je on.
Poznavaoci kafe često kažu da kada Brazil kine, ostatak sveta se prehladi – što se odnosi na njegov status proizvođača broj jedan Arabike, vrhunske sorte kafe koja čini preko 60 odsto ukupne proizvodnje kafe.
Dakle, kada je neuobičajeno jak mraz desetkovao njene useve u leto 2021. godine, tržište kafe je bilo pogođeno trenutnim šokom u snabdevanju jer su američki fjučersi kafe, koji prate Arabiku, dostigli maksimum od 260 centi po funti. Prema Dilejniju, cene kafe su obično između 100 i 140 centi, ali su konstantno iznad tog raspona u poslednje tri godine. Ali uticaj mraza nije završio na Arabici. Dilejni je objasnio da nije neuobičajeno da se kupci prebacuju između Arabike i Robuste, jeftinije vrste zrna koja se koristi u instant kafi. A sa sve više ljudi koji dolaze na tržište za Robustu, to utiče i na cenu.
-Uopšteno govoreći, kada raste Arabika, raste i Robusta – rekao je Diljeni.
Diljeni je primetio da je retkost da potražnja za robustom nadmaši Arabiku – ali zahvaljujući kontinuiranim povišenim cenama Arabike, upravo se to dogodilo.
– Kao što joj ime govori, Robusta je mnogo otpornija biljka od svog kolege Arbike, ali uprkos svojoj sposobnosti da izdrži duže sušne periode, nedavni prinosi su i dalje patili od suša i temperatura viših od normalnih- navodi on za CNN
Konkretno, Ministarstvo poljoprivrede SAD izvestilo je u maju da je Vijetnam, najveći proizvođač Robuste, pretrpeo nekoliko godina nepovoljnih vremenskih uslova zbog kojih je nivo izvoza opao za 7 odsto. U svom godišnjem izveštaju za 2023. napominje da očekuje da će takvi vremenski uslovi postati češći „zbog klimatskih promena“.
Neil Rosser, direktor i konsultant za robu specijalizovan za kafu u Bison Luklei Commodities, primetio je da, iako je Arabica tipično dominantna sila u kafi, ove godine raste cena robuste koja podiže ukupnu cenu kafe.
-Postoji bubanj u pozadini, a to su klimatske promene i to stvara probleme, to će uticati na stabilnost tržišta i to neće nestati još dugo. – rekao je on.
Italijanski proizvođač kafe Lavaca rekao je za CNN u saopštenju da je ove godine povisio cene iz različitih razloga.
-Kombinacija loše žetve, klimatskih promena, rata u Ukrajini, sukoba u Crvenom moru, intervencije špekulanata i jakog dolara stvorila je ‘savršenu oluju’ za industriju kafe koja je videla spiralu cena od pandemije- saopštila je kompanija.
A predsednik kompanije Đuzepe Lavaca rekao je u komentarima koje je objavio Fajnenšel tajms u junu da očekuje da će cena kafe u supermarketu u Velikoj Britaniji porasti za dodatnih 10 odsto.
U međuvremenu, Nescafe čiji je vlasnik Nestle pripisao je pad svoje profitne marže u 2023. povećanju troškova Robuste. Kompanija je u junu izvestila da se suočila sa izazovnijim okruženjem za određivanje cena, jer su se potrošači koji paze na budžet povukli nakon prethodnih povećanja cena. Nestle je odbio da komentariše ovu priču.
Ljubitelji Starbaksa sa druge strane, verovatno još uvek neće videti višu cenu na svojim pićima, pošto kompanija kupuje kafu mnogo unapred, koristeći ono što je poznato kao ugovore sa fiksnom cenom gde se slaže da kupi kafu po određenoj ceni tokom dugog vremenskog perioda, i koristi strategije hedžinga da zaključa cene, štiteći kupce od promena na tržištu.
-Ako dođe do skoka cena kafe, kompanije kao što je Starbucks mogu samo da izdrže taj skok neko vreme jer imaju toliko ugovora sa fiksnom cenom i toliko kafe već na raspolaganju- rekla je Šeron Zakfija, šefica istraživanja potrošačkog kapitala. i analitičar restorana u Vilijamu Bleru.
Ali čak i tada, Rozer kaže da ako troškovi nastave da ostanu visoki, plaćanje skuplje šolje je neizbežno.
-Pržioničari vole da održavaju maloprodajnu cenu stabilnom. Ne vole da uznemiravaju svoje potrošače. Ali ponekad je nemoguće ako cena previše poraste- rekla je ona.
Uprkos porastu cena, postoji jedna stvar u koju stručnjaci mogu biti sigurni: potražnja za kafom neće nestati uskoro.
-Tvrdio bih da nema alternative kafi. Ako pijete kafu svako jutro, onda kafu pijete svako jutro- rekao je Dilejni.
-Bilo da su cene te kafe 3 dolara ili 1 dolar, ne menjate broj kafa koje pijete ujutru na osnovu te cene- smatra Dilejni.
Glas javnosti/A03S