Koliko će Ameriku zapravo koštati trgovinski rat

Ekonomija
Autor: Glas javnosti 05.04.2025 22:14:59 h

foto: Pixabay

Da li će SAD za nekoliko godina izaći iz gubitaka koje uvođenje većih carina sobom sigurno nosi i stati na put stabilnog rasta tek ostaje da se vidi. Amerikanci se tome s pravom nadaju. Međutim, pitanje je da li se može očekivati dugoročan rast ako niste u dobrim odnosima sa drugom najznačajnijom privredom sveta – Kinom.

Američki predsednik Donald Tramp slavodobitno je, putem društvenih mreža, dan nakon što je objavio stupanje na snagu onoga što je nazvao „uzvratnim carinama“, objavio da je „operacija gotova, pacijent preživeo i oporavlja se“, a kao prognozu naveo je da će Amerika biti „jača, veća, bolja i otpornija nego ikada pre“.

Za SAD gubici su prihvatljiva žrtva

Prema rečima Bojana Stanića, pomoćnika direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, radi se o političkoj izjavi. Već se može videti da su svi indeksi američkih berzi u padu; taj pad je najveći od početka pandemije koronavirusa. To govori da se gubici već dešavaju.

I sami Amerikanci priznaju da će novouvedene carine na kratak rok izazvati problem za američku privredu, uključujući rast cena, odnosno inflatorni pritisak, a moguće je da će se usporiti i obaranje kamatnih stopa koje je američko Ministarstvo finansija ranije planiralo.

Tramp bi umanjio carine Kini, ako mu daju Tiktok

„Zbog rasta cena onda mora da se održava relativno visoka kamatna stopa da bi držali inflaciju pod kontrolom. Takođe, sigurno će uticati na smanjenje ekonomske razmene sa svetom i samim tim može doći, zbog odgovora drugih zemalja, do porasta nezaposlenosti“, objašnjava on.

Amerikanci su računali da bi prihodi od carina mogli da iznose oko 700 milijardi dolara – to pod uslovom da ne dođe do pada uvoza, objašnjava Stanić. Međutim, uvoz će sigurno pasti jer roba neće biti konkurentna na tržištu, tako da će cifra od prihoda od carina sasvim sigurno biti manja.

Ekstremniji scenario predviđa recesiju, pa da stopa rasta koja je za ovu godinu projektovana na dva odsto, bude stagnantna ili tek blago pozitivna.

„Verovatnoća za recesiju povećala se na pedeset odsto, ali administracija koja se odlučila da eskalira trgovinski rat računa da se ovako nešto može desiti, da to očekuje, ali da je to žrtva koja je prihvatljiva i da bi u dužem roku imali prednost, odnosno da bi vratili industriju u svoju zemlju, smanjili deficit i da bi time politički onemogućili svoje konkurente“, ističe Stanić.

Sve usmereno na obuzdavanje Kine

A najvažniji američki ekonomski konkurent je Kina, najznačajnija svetska fabrika u pogledu proizvodnje svega i najveći izvoznik, zemlja koja ima ubedljivo najveći suficit u razmeni sa inostranstvom. Prema pretpostavkama američkih ekonomskih stratega, treba onemogućiti da u uslovima slobodne trgovine kineski ekonomski model prihoduje više i da Kina iz tog profita može da finansira sve svoje potrebe – istraživanje i razvoj, podršku privredi, kao i razvoj oružanih snaga, meku moć i investicije u inostranstvu.

Da bi Vašington smanjio prostor za Kinu, SAD su inicirale fragmentaciju svetske privrede. Fargmentacija svetskog tržišta odgovara Americi, a ne odgovara Kini, jer kineska roba je daleko konkurentnija od američke u uslovima slobodne trgovine. Carinama se ograničava kineska prednost, objašnjava Stanić i dodaje Amerikanci žele da se deo njihove proizvodnje vrati u Ameriku i da se krene u reindustrijalizaciju zemlje, posebno kada se radi o informacionim tehnologijama i autoindustriji.

„To se i moglo čuti u izjavama američkih zvaničnika – da kroz veću proizvodnju u Americi, kroz vraćanje industriji (pored finansijskih usluga koje će svakako ostati značajne) utiču na smanjenje deficita, da time obezbede manji pritisak na zaduživanje, jer se deficit mora finansirati, a onda iz sredstava koje se na taj način uštede, da finansiraju industriju, istraživanje i razvoj i tako dalje“, navodi naš sagovornik.

Evropa će biti opreznija u kontramerama

Amerika je sposobna za tako nešto zato što je u ekonomskom smislu autarkična – više puta su kroz istoriju dokazali da mogu da se razvijaju u uslovima izolacije. Amerika poseduje energetske rezerve, razvijeno tržište, brojnu radnu snagu, kupovna moć je na visokom nivou.

Amerika poseduje i sirovine neophodne za industrijski razvoj i zbog toga može da privuče dosta investicija iz inostranstva. Međutim, investicije su, sa nametanjem carina, postale političko, a ne ekonomsko pitanje. Stanić podseća na najnovije izjave francuskih zvaničnika, koji pozivaju na destimulaciju investicija koje iz EU idu ka Americi.

„Ali činjenica je da novac, kao i voda, uvek pronađe put. Amerikanci imaju i tehnologiju, što je vrlo bitno, a imaju i mogućnost finansijske podrške. I zaista, pre nego što je došlo do ove eskalacije, Amerika je postala značajno interesantnija za investitore iz Evrope“, konstatuje Stanić.

Evropa će biti opreznija kada je u pitanju trgovinski rat sa Amerikom, jer je već odustala od energenata iz Rusije. Sada iz EU stižu vesti da će kontramere prema SAD biti postepene – prvo će se ograničiti jedan deo uvoza, a ako Amerika ne popusti, ići će se na carine na celokupan uvoz, zaključuje on.

Glas javnosti /S04S