Godinu dana nije dobio ni jedan račun za struju, pa počeo da paniči

Vjekoslav Nesek živi u Zagrebu i ne plaća račune za struju oko godinu dana. Kaže da ga je oduvek zanimala mogućnost dobijanja energije iz prirode, a potencijal za to je prepoznao u suncu, odnosno u postavljanju solarnih panela.

Brojevi, takođe, dokazuju ovaj potencijal. Hrvatska ima u proseku 2.500 sunčanih sati godišnje, što je svrstava među najsunčanije zemlje u Evropskoj uniji. Najsunčaniji gradovi na kopnu su Osijek, Kutjevo i Vukovar, a na moru ostrva Hvar, Cres i grad Šibenik, prema proračunima energetske karte.

foto: Pixabei

Prema dosadašnjem istraživanju HEP ODS-a o korištenju solarne energije, najveći broj uvedenih solarnih elektrana je u Gradu Zagrebu i Zagrebačkoj županiji. Pored visoke cene struje, potencijal za prelazak na solarne elektrane kriju i podsticaji Evropske unije i javni tenderi.

Skoro da nemam račun za struju

Od početka priče Vjekoslav Nesek je iskusio dobre strane solarnih elektrana kod kuće. Za nju se, kaže, zainteresovao još 2010. godine, s obzirom na to da ga je oduvek zanimala tehnologija, ali je u to vreme, po njegovim stavovima, bila preskupa i nedostupna. Pre godinu dana u svojoj kući u Zagrebu postavio je solarnu elektranu i potvrdio da je zadovoljan.

Cena hleba od brašna T-500 biće 59 dinara narednih šest meseci

- To je najveća ekonomska korist. Sada je gotovo kao da godinu dana nemam račune za struju.

Uštede su realne. Čak i da imam solarnu bateriju i da nisam na mreži, mislim da bih bio potpuno nezavistan - iskreno je rekao Nesek. Priključen je na mrežu HEP-a, što znači da se sav višak električne energije akumuliran u solarnoj elektrani vraća nazad u njihovu mrežu.
U slučaju solarnih elektrana koje koriste bateriju, ovaj višak ide u nju, pa se tokom manje sunčanih dana ili noći struja crpi iz baterije.



Glas javnosti/B06S

SKINI APLIKACIJU