GDE SU I KAKO SE ARČE NAŠE PARE IZ BUDŽETA SRBIJO?! (2. deo) (NARAVOUČENIJE U 9 NASTAVAKA) Šta ne valja i kako može bolje.
Autor: Glas javnosti
(2. deo) Sporost i rascepkanost reformi Problem je i što država ne zna tačno na šta novac troši, niti šta želi time da postigne, a još ozbiljnija stvar je što niko ne snosi odgovornost ako rezultat izostane
Reforme koje traju, a nikad ne stižu
Reforme javnih finansija u Srbiji i tamo gde ima pomaka, napreduju sporo i fragmentarno, uz prisustvo strukturnih slabosti, a posebno nedovoljne transparentnosti, slabe kontrole rashoda i ograničene odgovornosti u upravljanju budžetskim sredstvima, bez adekvatnog izveštaja o učinkovitosti upotrebljenih budžetskih sredstava, kojim bi se pružili valjani dokazi da je očekivani rezultat – korist za društvo ostvaren.
Opšta je stručna ocena da Srbija ne nazaduje zato što nema novca. Novac postoji: kroz poreze, takse i zaduživanja, on svake godine puni državni budžet. Problem je u tome što država ne zna tačno na šta taj novac troši, niti šta želi time da postigne. Još ozbiljnije je što niko ne snosi odgovornost ako rezultat izostane.
Ovaj tekst nudi objašnjenja kako neuređeni sistemi javne uprave, planiranja i budžetiranja, upravljanja javnim finansijama i naročito izveštavanja i polaganja računa o utrošenom javnom novcu, dovode do nazadovanja države, i šta je potrebno da se to promeni i da odgovorno upravljanje državom bude u službi građana.
Razloga za promene ima dosta. Naime, svaki dinar javnog novca je novac građana, tako da je vrlo važno da transparentno i odgovorno upravljanje državom daje značajan doprinos kvalitetnijem životu i blagostanju svih njenih građana, a loše planiranje i neefikasno trošenje javnog novca znači lošije škole, bolnice, puteve, slabije plate, penzije i niža socijalna davanja i druge usluge koje država pruža.
Znate li gde ide naš novac? Svi mi plaćamo poreze – na platu, gorivo, robu koju kupujemo. Taj novac ide u budžet države. Ali... da li znamo tačno na šta država troši te pare? Koliko ide na škole? Koliko na bolnice? Koliko na puteve, zaštitu životne sredine, pomoć siromašnima? Cifarski iznosi se prikazuju formalno. Završni računi budžeta Srbije se usvajaju u Narodnoj skupštini.
Ali u praksi, u suštini niko ne zna tačno, koliko koja funkcija države košta, kako se to inače radi u drugim državama u svetu. Jedan od glavnih razloga zašto Srbija nazaduje jeste što država ne zna precizno na šta troši novac – ili makar to ne prikazuje jasno. I tu počinju problemi. Šta fali sistemu u Srbiji? Zamislite da vodite domaćinstvo i imate određeni mesečni budžet. Ali, umesto da znate koliko ste dali za hranu, za račune, za školu deci, vi samo znate da ste potrošili 100.000 dinara, ali ne znate na šta tačno. A bez jasnog plana i praćenja troškova odnosno rashoda, nema ni odgovornosti, ni razvoja.
Mnogo se priča i piše o nečemu što utiče na svakog od nas – a to je, kako država Srbija troši naš novac i zašto, i pored toga, nazadujemo. Nije ovo tema samo za političare ili ekonomiste – ovo je tema za svakog građanina. Jer kad nema škola, bolnica, čistog vazduha ili sigurnih ulica – često nije problem što nema para. Problem je što država ne zna šta radi.
Važna je činjenica koju stalno treba isticati da po zakonu, svi mi uplaćujemo poreze. Ti novci idu u državni budžet – a iz budžeta se finansira sve što je javni interes, znači sve što treba nama svima: škole, zdravstvo, putevi, vojska, policija, kultura i sl.
Ali da li mi imamo pravo da znamo i da li znamo tačno koliko se troši na šta? Pravo imamo, ali nažalost ne znamo. Iako imamo Ministarstvo finansija i razne službe, u praksi nema jasnog i preciznog sistema izveštavanja javnosti koji pokazuje tačno na šta se troši javni novac – novac poreskih obveznika. U zemljama koje imaju dobro uređene javne finansije vrlo se neguje budžetska kultura u državnoj administraciji, da se poreski obveznici koji pune budžet poštuju i da se obaveza izveštavanja i pružanja dokaza o učinku utrošenih sredstava budžeta koja su oni uplatili, smatra prioritetnom obavezom budžetskih vlasti tih zemalja, uključujući i parlament, kao najviše zakonodavno telo. U tim zemljama je često rasprava o završnim računima i izveštajima o učinkovitosti i postignutim rezultatima budžetskim novcem mnogo detaljnija i dugotrajnija od razmatranja predloga budžeta.
Glavni cilj ovog teksta - ključni uzroci nazadovanja i preporuke za poboljšanja
Ovaj članak ima za cilj da, pored prikazivanja ključnih činjenica i uočenih uzroka nazadovanja sistema za odgovorno upravljanje državom, pruži i određene preporuke, predloge i moguća rešenja za popravljanje stanja, odnosno poboljšanja u upravljanju državom, uz tvrdnju da je dosta rešenja za naše probleme tu oko nas.
Pre razmatranja ključnih činjenica koje se u pogledu upravljanja državom odnose na Srbiju, bez ikakvog političkog osvrta, već samo sa iskustvenog stručnog stanovišta, valjalo bi da se kratkim uvodom osvrnemo na najnovija svetska zbivanja i promene u svim oblastima života i rada koje direktno ili indirektno utiču i na odgovorno upravljanje bilo kom državom na svetu, pa i Srbijom.
Ekspertski tim uradio analizu stanja i dao rešenja u 9 nastavaka za potrebe SABORA VOLJA NARODA i stručnoj javnosti Srbije na znanje.
Sutra nastavak, 3. DEO pod naslovom “PROMENE U SVETU I NJIHOV UTICAJ NA UPRAVLJANJE DRŽAVOM”
SKINI APLIKACIJU
