Frans pres: Srbija na ivici zimske energetsku krize

NIS snabdeva 80 odsto potreba zemlje za gorivom i mogao bi da potroši sve svoje rezerve do 25. novembra, navodi ova agencija.

Beograd od prošlog meseca grčevito traži traži način da poštedi svoju većinski rusku naftnu kompaniju od sankcija SAD sprovedenih posle dugog odlaganja, objavila je francuska agencija AFP.

Dok se pregovori o budućnosti Naftne industrije Srbije (NIS) nastavljaju, ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović upozorila je da „vreme ističe“ za jedinu rafineriju u zemlji.

NIS snabdeva 80 odsto potreba zemlje za gorivom i mogao bi da potroši sve svoje rezerve do 25. novembra.

„Rafinerija mora da ostane operativna ona je neophodna za stabilno zimsko snabdevanje“, rekao je agenciji stručnjak za energetiku Željko Marković i dodao da bi oslanjanje na uvoz „bilo teško“, dodao je, jer Srbija „nema kapacitet da uveze dovoljno naftnih proizvoda da pokrije celokupno tržište“.

Najrealnije srpsko preuzimanje

Ranije ove nedelje, Đedović Handanović je potvrdila da je zahtev za privremenu licencu podnet Vašingtonu usred razgovora između ruskih vlasnika NIS-a i „treće strane“.

NIS je 45 odsto u vlasništvu Gasprom njefta, koji je meta američkih sankcija usmerenih na ograničavanje energetskog profita Rusije zbog invazije na Ukrajinu.

Stejt dipartment: Uklanjanje ruske kontrole iz NIS-a povećava srpsku energetski bezbednost

Njegova matična kompanija, Gasprom, prenela je svoj udeo od 11,3 odsto u septembru drugoj ruskoj firmi, Intelidžens.

Srpska država drži skoro 30 odsto, dok je ostatak u vlasništvu manjinskih akcionara.

Marković je skeptičan da će se Moskva prodati, napominjući da su do sada „samo interno prebacivali udele“ i da nije jasno da li bi SAD prihvatile predloženu strukturu.

„Najrealnija opcija koja bi zaista ublažila pritisak jeste da srpska država preuzme NIS.“

Ali srpski zvaničnici su više puta odbacili ovu opciju.

Ako se rafinerija zatvori, upozorio je, „snabdevanje gorivom će se brzo smanjiti i uslediće nestašice“.

Kontrolni alat

Jeftin ruski gas takođe čini veliku većinu gasnog miksa Srbije.

Beograd pokušava da obezbedi dugoročni sporazum sa Moskvom nakon višemesečnih kratkoročnih ugovora, od kojih poslednji ističe 31. decembra.

Prema podacima državne kompanije za prirodni gas „Srbijagas“, Rusija isporučuje šest miliona kubnih metara gasa dnevno putem gasovoda „Turski tok“ kroz Bugarsku, po ceni znatno nižoj od tržišne vrednosti.

Iako ugalj i dalje dominira energetskim miksom Srbije, glavne industrije i grejanje u velikim delovima njenih gradova, uključujući Beograd, oslanjaju se na prirodni gas.

„Ovo je bio alat kontrole nad Srbijom“, rekao je Marković, misleći na kratkoročne sporazume.

Ako se ne postigne sporazum, Srbija će možda morati da nastavi da kupuje ruski gas po manje povoljnim cenama ili iz drugog izvora po višoj ceni, dodao je.

Srbija takođe uvozi gas iz Azerbejdžana i proizvodi ga u zemlji, ali ne dovoljno da nadoknadi gubitak ruskog snabdevanja.

Čak i ako uspe da obezbedi novi ruski gasni sporazum, srpski zvaničnici upozoravaju da bi plan EU da postepeno ukine uvoz ruskog gasa od sledeće godine mogao da zada još jedan udarac bugarskoj ruti snabdevanja Srbije.

Žetva posledica

Uprkos tome što je kandidat za EU, Srbija je jedna od retkih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine i ostaje bliski saveznik Kremlja.

Ali nedavno je predsednik Aleksandar Vučić optužio Rusiju da koristi kratkoročne ugovore o gasu kako bi ga sprečila da nacionalizuje NIS — rešenje koje se razmatra za rešavanje posledica sankcija kao u Rumuniji i Bugarskoj.

SAD označile četiri evropska ogranka grupe Antifa kao terorističke organizacije

„To je za mene veoma, veoma loša poruka u svakom smislu“, rekao je Vučić prošlog meseca.

Rusija je izrazila frustraciju pokušajima desničarskog lidera da se dodvori i Istoku i Zapadu.

„Čujemo jedan skup izjava kada je u Moskvi, a veoma različite kada je negde drugde“, rekla je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ranije ovog meseca.

Branka Latinović, bivša srpska diplomatkinja, rekla je da je Vučić bio u krizi koju je sam stvorio nakon godina pokušaja da „krivuda“ između Moskve i Brisela.

„Srbija sada žanje posledice svoje spoljne politike koja nije shvatila šta je usledilo nakon ruske agresije na Ukrajinu“, rekla je Latinović.

„Politika balansiranja na nekoliko stubova, zajedno sa vojnom neutralnošću, više ne odgovara globalnom kontekstu“, rekla je ona.

„To je sada jasno vidljivo sa sankcijama protiv NIS-a.“

Glas javnosti /D01S

SKINI APLIKACIJU