Da li veštačka inteligencija preduzetnicima dođe kao izgovor za otkaze?
Autor: Glas javnosti
Sve više tehnoloških kompanija otpušta radnike, a veštačka inteligencija se često pominje u pozadini ovih odluka. Ali iako mnogi direktori u svojim pismima zaposlenima navode „novo doba veštačke inteligencije“ kao razlog za smanjenje broja zaposlenih, ekonomisti upozoravaju: stvarnost je mnogo složenija.
Prema izveštaju platforme za zapošljavanje Indeed, broj oglasa za poslove u tehnološkom sektoru u julu ove godine bio je 36 odsto manji nego 2020. godine. Ali taj pad, tvrde stručnjaci, nije direktna posledica veštačke inteligencije, već širi trend koji utiče na celokupno tržište rada.
„Tržište za tehnološke poslove je slabije, ali vidimo sličan pad i u drugim sektorima.“ Nije da veštačka inteligencija masovno zamenjuje ljude, barem ne još“, objašnjava za Juronjuz Brendon Bernard, ekonomista iz "Hiring Lab".
Veštačka inteligencija kao zgodan izgovor
U poslednjih šest meseci, skoro svaki interni memorandum o otpuštanju sadrži rečenicu o „redefinisanju načina na koji radimo“ i „prilagođavanju rastućoj potrebi za veštačkom inteligencijom“. Tako je izvršni direktor kompanije "Vorkdej" (Workday), Karl Ešenbah, objasnio masovna otpuštanja „povećanom potražnjom za rešenjima veštačke inteligencije“. Indijski IT gigant "Tata Consultancy", koji je otpustio 12.000 ljudi, tvrdi da se priprema za „uvođenje veštačke inteligencije velikih razmera“.
Ali pravi razlog je češće potreba za velikim investicijama – u čipove, centre podataka i energiju koja pokreće ove sisteme. „Kompanije traže ravnotežu – kako da zadrže dovoljno ljudi dok uvode veštačku inteligenciju i poboljšavaju profitne marže“, rekao je Brajan Hejs, analitičar u "Zacks Investment Research".
Oni koji znaju kako da primene veštačku inteligenciju u razvoju novih proizvoda i usluga ostaju među traženim zaposlenima. "Meta", na primer, agresivno zapošljava stručnjake za veštačku inteligenciju, nudeći visoke plate kako bi ih privukla, a njihov konkurent OpenAI se bori da učini isto. Ali čak i broj oglasa za pozicije u oblasti veštačke inteligencije opada – što ekonomisti tumače kao ciklične oscilacije u sektoru.
Početničke pozicije najranjivije
Veštačka inteligencija najbrže menja takozvane poslove početnog nivoa. Marketinški asistenti, administrativni radnici i radnici u ljudskim resursima su pod napadom – sve profesije sa repetitivnim zadacima koje generativna veštačka inteligencija može lako da preuzme.
S druge strane, poslovi koji zahtevaju više iskustva i visoku specijalizaciju – kao što su medicinski tehničari, negovatelji ili čak balzameri – za sada su otporni na uticaj veštačke inteligencije. „Masovni otkazi u tehnološkom sektoru počela su čak i pre velikog buma veštačke inteligencije. Ali promena u vrsti ljudi koje kompanije traže danas – to je novo“, zaključuje Bernard.
Glas javnosti/B06S
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
