Da li je fiksni kurs dinara dugoročno održiv?
Autor: Glas javnosti
Dok se predstavnici vlasti žale na smanjenje deviznih priliva od investicija i turizma, obično propuštaju da široj javnosti objasne koja opasnost nastaje zbog narušavanja platnog bilansa zemlje.
Pad investicija, turizma i doznaka, u kombinaciji sa sve većem jazu između uvoza i izvoza, istrošenim modelom rasta ekonomije, kao i odsustvom radne snage bi, ukoliko se situacija prolongira, izvršili jak (neodrživ) pritisak na kurs dinara.
Možda su zbog toga predstavnici monetarnih vlasti odlučili da, posle jednog kratkog i oštrog istupanja predstavnika Narodne banke Srbije (NBS), zaćute i „gurnu pod tepih“ temu koja budi ružne uspomene na hiperinflaciju. Sva je prilika da vodeći političari namerno prećutkuju ovu mogućnost, za koju su i sami zaslužni odabranim modelom ekonomske politike.
Ovo je prva vidljiva situacija sa de fakto fiksnim kursom koji se „klima“, ali su svi znaci upozorenja i ranije bili tu.
Mnoge zemlje su shvatile da model rasta koji se zasnima na prilivu stranih direktnih investicija (SDI), uz odsustvo ozbiljnog razvitka domaćih investicija i sa fiksnim kursom, može biti održiv samo dokle Srbija ostaje zemlja jeftine radne snage ili država koja zavisi od eksploatacije resursa.
Ukoliko pritisci na dinar opstanu, sledi scenario koji neće biti jednostavan za prevazilaženje – dodatni pad bruto društvenog proizvoda, uvećanje javnog duga iznad dozvoljene granice, uvećanje deficita, ali i promene u cenama za stanovništvo, uključiv i obaveze koje građani plaćaju, smatraju stručnjaci sa kojima je razgovarala Nova ekonomija.
Scenario zvuči poznato, a u vremenu gde su smaneni devizni prilivi „sa strane“, a uvećana dugovanja, obično nema mesta za uvećanje plata i penzija koje vlasti obećavaju.
Prema rečima Gorana Radosavljevića, profesora sa FEFA fakulteta, Srbija je došla u u situaciju „da se ne zna da li je gore da se dira ili ne dira kurs dinara”.
A kako bi se „dirao“ kurs valute koji je fiksan?
NBS u zavisnosti od toga da li ima viša dinara ili evra na tržištu od 2009. godine prodaje ili kupuje devize da bi kurs bio na oko 117 dinara za evro.
U martu se ova situacija sa dinarom zaoštrila, bile je pojačane tražnje za evrima, najverovatnije zbog protesta koji su trajali u zemlji i motivisali građane da se probaju da se “obezbede” većom štednjom u „slamarici“.
NBS je na međubankarskom deviznom tržištu u aprilu neto kupila 45 miliona evra, ali je zato od početka godine neto prodala 910 miliona evra, upravo radi održavanja stabilnosti kursa dinara prema evru.
U prošloj godini se NBS pojavljuje kao kupac, i to u visini od 2,7 milijardi evra, da bi održala kurs na istom nivou.
Kako i sama NBS saopštava u aprilu, od početka godine zabeleženo je nominalno slabljenje dinara prema evru za 0,2 odsto. Kurs je danas prema NBS na 117,2102 dinara za evro.
„Model razvoja koji smo izabrali stvara veliki pritisak na naš devizni kurs. Veliki priliv devizni od investicija pravi apresijacijski pritisak na dinar, onda naši izvoznici trpe, što onda pogoršava situaciju sa trgovinskim bilansom – koji posledično vrši pritisak na platni bilans koji mora nekako da se finansira. Od 2016. godine počinje velika apresijacija u odnosu na evro i tu se jasno vidi da, ukoliko privrednici ne pojačaju svoju produktivnost (produktivnost u prerađivačkoj industiji barem poslednjih deset godina opada), to samo znači manju međunarodnu konkuretnost za našu privredu. Ako dinar jača, a ne povećavate produktivnost, to znači da gubite konkuretnost“, kaže Lazar Ivanović, ekonomista iz Centara za visoke ekonomske studije (CEVES).
Prema njegovim rečima, problem je i struktura tih investicija koje uglavnom odlaze u nerazmenljive sektore i rudarstvo.
Kurs – prava slika ekonomije
Šta možemo da očekujemo ako podaci iz platnog bilansa budu počeli i više da se pogoršavaju? Prema rečima Radosavljevića, prvo možemo očekivati pritisak na kurs.
„Kurs se kod nas duže vreme drži na nivou za koji je pitanje da li je adekvatan, pa će se postaviti pitanje finansiranja platnog bilansa, a u najgorem slušaju moraćemo i da se zadužujemo za taj deficit, a indirektno bi onda imali i problem u ekonomiji, biće manje investicija… Nama nekoliko milijardi godišnje strane valute ulazi kroz ogromno zaduživanje i to pumpa nivo strane valute ovde – i pitanje je dokle će to da traje. Tako da hipotetički prvo je na udaru kurs, a kroz njega sve drugo,“ objašnjava profesor sa FEFA fakulteta.
Nova Ekonomija je već pisala o stavu drugih međunarodnih organizacija sa kojima sarađujemo, kao što su Međunardoni monetarni fond i Svetska banka, koji su svaki u svojoj analizi godinama unazad preporučivali srpskim vlastima da neznatno olabavi kurs dinara, što zbog izvoznika, što zbog opšteg boljeg stanja u ekonomiji.
Zbog odbijanja da u ekonomskoj politici na ovaj način pomogne domaću privredu okrenutu izvozu, stiče se utisak da su vlasti zadovoljne trenutim kolonijalnim položajem Srbije, gde je fiksni kurs, zajedno sa modelom rasta omogućio iznošenje ogromnog rudnog bogatstva zemlje, nedodirljiv status uvoznika koji iznose profite iz zemlje, a domće investicije i privrednika u potpuno bezizlaznom položaju.
Glas javnosti /B07S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
