Bolja kupovna moć, ali ista nepravda: Prosečna plata i dalje nedostižna za penzionere
Autor: Glas javnosti
Fiskalno gledano, penzijski sistem u Srbiji je stabilan. Nema potrebe da se pomera starosna granica za odlazak u penziju i produžavaju godine rada.
Naprotiv, to bi državnu kasu koštalo više. S druge strane, odnos prosečne penzije i prosečne plate neće se mnogo menjati. Naredne dve decenije. A onda će penzije još malo da posustanu.
Ipak, na kraju, kupovna moć najstarijih sugrađana, odnosno sadašnjih dvadesetogodišnjaka i tridesetogodišnjaka će biti veća nego njihovih roditelja ili baka i deka danas.
Sve ovo vidimo iz Modela starenja Srbije. To je svojevrsni alat uz koji nadležni na vreme mogu da predvide rizike održivosti penzijskog sistema. Prvi put je osmišljen za Srbiju i daje projekcije do 2070.
Izgubićemo najviše radno aktivnog stanovništva
Danas deca, mladi do 14 godina, trenutno su najmanja grupa u našoj populaciji. Ima ih oko 943.000. Demografski tokovi su takvi da će ova grupa u Srbiji narednih godina biti sve manja. U 2070. kako predviđa Model starenja, ovoj starosnoj grupi pripadaće oko 651.000 stanovnika.
Najznačajniji pad desiće se u populaciji od 15 do 64 godine. To je radno sposobno stanovništvo. Trenutno u Srbiji blizu 4,1 milion građana pripada ovoj grupi. Potencijalnih zaposlenih, međutim, za 45 godina biće svega oko 2,8 miliona.
Konačno, biće manje i penzionera. Ali je njihov broj, ipak, najstabilniji. Umesto sadašnjih oko 1,5 miliona, ovaj deo populacije činiće blizu 1,4 milona ljudi.
„Broj penzionera je stabilan, ali će padati broj osiguranika“, objšanjava Alek Bučić, jedan od autora ovog modela. „Stopa zavisnosti penzijskog sistema će rasti. Sada na 100 osiguranika dolazi 58 penzionera. Na kraju posmatranog perioda 2070. godine, na 100 osiguranika će stizati 69 penzionera“.
Sve manje invalidskih i porodičnih penzija
Starosni penzioneri su danas najbrojniji korisnici penzijskog sistema. Njih je oko 1,1 milion. Tako će ostati i u budućnosti. U 2070. godini biće ih blizu 1,3 miliona.
Korisnika invalidskih penzija sada je oko 225.000. I biće ih još manje – nepunih 160.000 na kraju posmatranog perioda.
Konačno, smanjiće se broj i porodičnih penzionera. Trenutno ih je oko 321.000, a biće ih oko 193.000.
„Broj invalidskih penzionera već pada poslednjih godina zbog uslova za odlazak u invalidsku penziju“, dodaje Bučić. „Broj porodičnih penzionera će biti sve manji, jer je sve više žena na tržištu rada. Sve je više žena koje će ostvariti pravo na svoju penziju“.
Koliko košta penzijski sistem
Ukupni rashodi penzijskog sistema u Srbiji, a oni podrazumevaju i penzije, ali i invalidsko osiguranje, trenutno čine 11,7 odsto bruto domaćeg proizvoda. I tako će biti i 2070. godine.
Kriva ima jedan blagi rast između 2050. i 2055. godine. Usled demografskog stanja, u tom momentu će ovaj ukupan trošak penzijskog sistema Srbije činiti oko 12 odsto njenog BDP-a. Sve ovo važi pod pretpostavkom da ne menjamo uslove penzionisanja, kao ni način indeksacije penzija.
„Na ovo stabilno kretanje utiču dva faktora. To je kretanje broja korisnika i kretanje prosečnih penzija“, ističe Bučić. „Broj starijih je relativno stabilan i broj korisnika penzije. Imate specifičnu formulu koja osigurava dugoročnu fiskalnu održivost“.
Ukoliko penzije čine do 10 odsto BDP-a, usklađuju se sa rastom zarada. Kada čine između 10 i 10,5 odsto BDP-a, usklađuju se 50 odsto sa rastom zarada, a 50 odsto sa rastom cena. Konačno, kada premaše 10,5 odsto BDP-a, usklađuju se samo sa inflacijom.
Penzije trku sa platom, ipak, gube
Penzijski sistem jeste fisklano održiv i stabilan, ali buduće penzionere neće približiti primanjima zaposlenih. Trenutno prosečna penzija iznosi 50.706 dinara i čini 46,5 odsto prosečne neto plate. Već 2030. mogla bi da iznosi blizu 71.000 dinara, ali će to biti tek 43,1 odsto prosečne neto plate. U 2070. godini, sadašnja računica kaže da će iznositi 343.025 dinara, ali će to biti svega 38,6 odsto plate.
„Prosečne penzije će rasti brže od inflacije i kupovna moć će biti veća. Standard bi trebalo da bude veći. Rast kupovne moći prosečne penzije će biti 153 odsto“, napomenuo je Bučić.
Državi se ne ispati duži staž
Konačno, ovaj model pokazuje da se državi ne isplati da produžava godine rada i pomera odlazak u penziju. Ukoliko bi se pomerala starosna granica, samim penzionerima bi rasla penzija, ali bi država za njih morala da izdvaja više.
Troškovi bi rasli i kada bi se penzije usklađivale samo sa rastom zarada.
„Ako bi se povećavala starosna granica, to ne bi dovelo do značajnih ušteda u smislu smanjenja rashoda za penzije. Zbog specifične formule. Kada bi došlo do povećanja uslova za penziju, to bi dovelo do smanjenje novih korisnika. Smanjili bi se rashodi za penzionere, ali bi se one češće usklađivale samo sa rastom plata. Prosečna penzija bi bila veća“, objašnjava Bučić.
Svaka promena penzijskog sistema, međutim, podrazumeva širi društveni dijalog i dogovor.
Autori
Na Modelu starenja Srbije su radili Ministarstvo finansija, Ministarstvo rada, Fiskalni savet, GIZ, uz podršku Vlade Nemačke.
Pretpostavka je da će narednih godina BDP rasti prosečnom stopom od dva odsto, a nešto kasnije 2,7 odsto. Predviđena je stopa inflacije od 2,2 odsto.
Glas javnosti /F04S
SKINI APLIKACIJU
.png)
