Znate li ko su „korporativne psihopate“? Svaki peti šef je kao iz trilera

Zvuči kao scena iz trilera, ali je zapravo realnost savremenog poslovnog sveta, prema studiji iz 2016. godine, svaki peti poslovni lider ispoljava osobine koje su klinički povezane s psihopatijom

 Ovaj šokantan zaključak izneli su forenzički psiholozi Nejtan Bruks i Katarina Fritzon sa australijskog Univerziteta Bond, kao i Sajmon Krum sa Univerziteta u San Dijegu. Njihova istraživanja predstavljena su na godišnjoj konferenciji Psihološkog društva Australije u Melburnu.

Studija je sprovedena na uzorku od 261 izvršnog direktora iz oblasti upravljanja lancima snabdevanja. Rezultati su pokazali da čak 21 odsto ispitanih ima osobine koje se klinički povezuju s psihopatijom, uključujući nedostatak empatije, površnost, sklonost manipulaciji i neiskrenost. Psiholog Nejtan Bruks je za australijsku televiziju ABC izjavio da je ovaj procenat uporediv sa onim koji se sreće u zatvorskoj populaciji.

Za poređenje, u opštoj populaciji, samo oko jedan odsto ljudi ima psihopatske crte, iako neka istraživanja navode brojku do četiri procenta. To znači da su psihopate značajno prisutnije u poslovnom svetu nego u društvu u celini, što pokreće ozbiljna etička i organizaciona pitanja, prenosi Index.

Zašto psihopate napreduju u korporacijama?

Bruks upozorava da trenutni modeli zapošljavanja u korporativnom sektoru često favorizuju ponašanja koja se površno tumače kao odlučnost, harizma ili samopouzdanje, iako se iza njih zapravo može kriti manipulativnost, odsustvo empatije i manjak moralne svesti. Tako dolazimo do fenomena “uspešnih psihopata”, koji se probijaju do vrha hijerarhije jer su sistemi selekcije više usmereni na veštine nego na lične osobine kandidata.

Stručnjaci sugerišu: Šefovi koji imaju česte promene raspoloženja su gori od onih koji su uvek strogi

Ova saznanja potvrđuje i američki psiholog Skot Lilienfeld sa Univerziteta Emori u Atlanti. On navodi da su psihopate prekomerno zastupljene u određenim profesijama, kao što su politika, biznis i sportovi visokog rizika. Psihopatske crte, poput šarma, neustrašivosti i ekstravagancije, mogu pomoći brzom profesionalnom usponu, ali često na račun stabilnosti i dugoročnog poverenja.

Nova pravila za izbor lidera?

Ova studija otvara ključno pitanje: da li bi kompanije, osim stručnih kvalifikacija, trebalo da procenjuju i psihološke profile kandidata za liderske pozicije? I koliko smo zaista spremni da priznamo da psihopate nisu uvek kriminalci, već i ljudi sa titulama, karijerama i besprekornim CV-jevima?

U vremenu u kojem se sve više govori o važnosti mentalnog zdravlja i etike u poslovanju, rezultati ove studije predstavljaju ozbiljan poziv na preispitivanje kriterijuma po kojima biramo i vrednujemo lidere. Jer harizma i odlučnost, kako pokazuje nauka, ponekad mogu biti samo dobro upakovana opasnost.

Glas javnosti /B09S  

SKINI APLIKACIJU