Zgrade dva beogradska vrtića su u opasnosti

Zgrada vrtića „Naša bajka“ na Zvezdari, zadužbina gazda Cvetka, planirana je za rušenje zbog zidanja solitera, dok postoji opasnost da će se zgrada vrtića Ljolja“ na Banjici sama urušiti zbog mogućeg klizišta

Dva beogradska vrtića su u potencijalnoj opasnosti: „Naša bajka“ na Zvezdari zato što je planirano da bude porušen, i „Ljolja“ na Banjici zbog mogućeg klizišta.

Vrtić „Naša bajka“

„Naša bajka“ je državni vrtić u Pop Stojanovoj ulici broj 7, a zgrada u kojoj se nalazi je zadužbina gazda Cvetka po kome je taj do Zvezdare dobio naziv Cvetkova pijaca.

Izmenom plana detaljne regulacije predviđa se rušenje vrtića zbog izgradnje stambeno-poslovnih zgrada do 15 spratova. Time bi ovaj kraj izgubio i vrtić i jedinu zelenu površinu.  Inače, važeći plan predviđa znatno nižu gradnju. Osim vrtića, uklanja se i ogranak Doma zdravlja Zvezdara.
U toku je rani javni uvid u ovaj plan, i traje do ponedeljka 22. decembra. Miloš Vučković iz pokreta „Kreni pokreni“ kaže da je do sada stiglo oko sto primedbi na ovaj plan i očekuje da neće biti usvojen.

Efektiva upozorila na nepoštenu bankarsku praksu: Obmanjuju korisnike

Investitor je Centar d.o.o. koji je izgleda „bacio oko“ na ovaj deo grada zato što je već dobio građevinsku dozvolu za zidanje solitera u blizini katoličke crkve Svetog Antuna.

Vrtić „Ljolja“

„Ljolja“ je na Banjici, na Voždovcu. Nalazi se na velikoj parceli obrasloj samoniklim rastinjem, dakle na javnoj površini, koja je deo Izmena i dopuna Plana regulacije naselja Banjica.

Prema dokumentima koji prate plan, deo prostora je označen kao klizište — to znači da tlo može da se pomera i da se rizik povećava kada se kopa, gradi. S obzirom da je tik pored vrtića „Ljolja“ planirana šestospratnica, to je do 23 metra visine, postoji opasnost da će se klizište aktivirati i ugroziti zgradu vrtića i sve u njoj.

Javna rasprava ovog plana biće 15. januara 2026. Pokret „Kreni promeni“ je odmah organizovao peticiju „Banjica bira park“ – odaziv je veliki.

Borijan Soković, odbornik u Skupštini grada u ime „Kreni- promeni“  kaže za „Vreme“ da ukoliko je teren rizičan, najrazumnije je da se ne opterećuje dodatno betonom i dubokim radovima, i napominje da su parkovi prepoznati kao rešenje koje istovremeno podiže kvalitet života i smanjuje rizike na kliznim terenima, a u ovom planu ga nema.

Pismo za Ljolju

„Nova gradnja bi donela više betona i asfalta, manje zemlje koja upija vodu, više kamiona i mašina tokom radova, a posle toga više automobila i gužve svakog dana — baš tamo gde deca svakodnevno dolaze i odlaze. Planira se otuđenje parcela u javnoj svojini u obuhvatu plana, kako bi se omogućila izgradnja više hiljada kvadratnih metara stambenog prostora za nekoliko hiljada novih stanara i njihovih automobila. Javni prostor, koji je sada potencijal za park, vrtić i rekreaciju, trajno prelazi u privatne ruke radi profita malog broja investitora“, kaže Soković.

Ideja Zlatibora Lončara doživela fijasko, jedan dom zdravlja već ukinuo noćni rad

Podseća da je Beograd izgubio trećinu javnog zelenila za dve decenije – trenutno smo na 9% umesto 14,65%, a trebalo bi da bude iznad 20%.

Banjica je jedno od retkih naselja u Beogradu koje još uvek ima potencijal za pravi javni park i prostor za decu, porodice, ljubitelje prirode i vlasnike kućnih ljubimaca. Parcele o kojima je reč su u javnoj svojini i po zakonu i planovima višeg reda, moraju služiti javnom interesu – vrtiću, parku, rekreaciji, edukaciji i zaštiti prirode.

Investitor plana je firma iz Beograda „Dr Michael Outschar“ d.o.o.

Inače, vrtić je dobio ime po devojčici čija je mama, Zora Ilić Obradović – doktor prava iz Beograda i partijski aktivista u Drugom svetskom ratu, pre streljanja 1944. godine napisala pismo ćerki Ljolji, hrabreći je da ne tuguje.

Glas javnosti/V08S 

SKINI APLIKACIJU