VOJSKO MOJA NE ZOVI ME SADA: Koliko je bila značajna Srbima kroz istoriju najbolje govore PESME, SERIJE I FILMOVI o VOJNIČKOM ŽIVOTU! (VIDEO)

Da li će Srbin ponovo rado ići u vojnike i hoće li se posle deset godina otkako je obavezni vojni rok ukinut u Srbiji ponovo u restoranima i pod šatrama praviti ispraćaji? Slava srpske pronosila se svetom,a strategija srspskog vojvode Živojina Mišića izučavala se i na čuvenom Vest Pointu.

Izjave državnog vrha o mogućstvu vraćanja redovnog služenja vojske pokrenule su i rasprave o javnosti da li je našoj zemlji redovna vojska potrebna i da li je sada pravo vreme za to. Da li će se redovna vojska vratiti u Srbiju ostaje da se vidi u narednom periodum, ali već sada se možemo podsetiti šta je služenje vojske za Srbe značilo kroz prošlost i koliko je vojska bila inspirativna tema za mnoge grane umetnosti kod nas, najviše u muzici i na filmu. Pesmama se podizao moral vojske, a verovalo se da ko nije služio vojsku "nije nikada postao pravi muškarac". 

U staroj Srbiji se smatralo da momak koji nije sposoban za vojsku, da ima "neku falinku", pa se teško i ženio. 

O tome kako i koliko je to za Srbe bila važna institucija koja je kroz vekove bila uz crkvu jedna od onih kojoj se najviše verovalo, najbolje svedoče pesme koje su se "primile" u narodu.

Jedena od najpoznatijih vojnčkih pesama u Srba, posle ’Marša na Drinu’ jeste ’Nizamski rastanak’. Ovu rodoljubivu pesmu maestralno je izvodio veliki srpski violinista i kompozitor Vlastimir Pavlović-Carevac. Nizamski rastanak je prema putopiscu Feliksu Kanicu nastao kada je Osmanska vojska napuštala Srbiju 1867. godine. Kasnije je postala omiljena među srpskom vojskom za vreme Velikog, odnosno Prvog svetskog rata, pogotovo prilikom proboja Solunskog fronta.

Još kao mladić, budući pančevački sveštenik i prota Vasilije Živković (1819-1891) napisao je „Graničarsku pesmu“, u narodu poznatiju pod nazivom „Rado ide Srbin u vojnike“. Mada sebe nije smatrao pesnikom, i mada znatan deo njegovih pesama nije ni štampan, nekoliko Živkovićevih „stihotvorenija“ doživelo je izrazitu popularnost, nakon što je na njegove stihove komponovana muzika („Rado ide Srbin u vojnike“, „Or’o klikće sa visine“, „Ah, kad tebe ljubit ne smem“…).  Najpoznatija Živkovićeva pesma je himna srpskih graničara, napisana početkom četrdesetih godina 19. veka. Na Živkovićeve stihove, muziku je, najverovatnije na osnovu već postojeće narodne melodije, komponovao Antonije Jahimek, kapelnik Graničarske muzike u Pančevu, a potom je ovu pesmu za muški hor harmonizovao Nikola Đurković, predvodnik pančevačkog Diletantskog pozorišnog društva (ujedno i kompozitor – nastavnik muzike na dvoru kneza Mihaila Obrenovića, a zatim i reditelj, glumac, pevač, pisac i prevodilac). Pesma je prvi put javno izvedena 1. februara 1844. g. na pozorišnoj predstavi u Pančevu i naišla je na oduševljen prijem pozorišne publike, te je morala više puta da bude ponovljena. Nekoliko godina kasnije, kompozitor Kornelije Stanković obradio je ovu melodiju za klavir, te je na taj način Živkovićeva pesma stigla do horova, orkestara i pevača, upravo u vreme Vojvodstva srpskog i buđenja srpskog romantizma. Tada se raširila i postala najomiljenija pesma u prečanskom srpstvu (pevana je, najčešće, samo prva od dve strofe pesme).

Takođe pesme bez koje se nisu mogli zamisliti ispraćaju u Srbiji su i  “Moj Milane, kad u vojsku pođeš’, ‘U vojsku me majka šalje’, ‘Vojsko moja ne zovi me sada’, ‘Sad u vojsku ja polazim’…)

Nisu naravno samo narodnjaci bili zaduženi za pesme sa tematikom tadašnje JNA i poziva u vojsku, svoj doprinos su na tom polju dali i rokeri i pop muzičari.

Bora Đorđević i Riblja Čorba su dve svoje pesme posvetili vojsci. Jedna je ozbiljna (‘Neke su žene pratile vojnike’) a druga je šaljiva i potpuno u Borinom fazonu (‘Rado ide Srbin u vojnike, dva ga vuku a trojica tuku).

Grupa Zana je imalka početkom osamdesetih nezaboravan hit ‘Vojna pošta’ koji je bio omiljen među devojkama koje su čekale svoje momke dok su služili vojsku.

Zagrebački ITD Bend je na melodiju makedonske narodne pesme “Ako umram il zaginam’ uradio pesmu ‘Vojnička’ koja je takođe bila svojevremeno veliki hit.

Zdravko Čolić je takođe vojnički život opevao u pesmi ‘Maslinasto zelena’ sa albuma ‘Da ti kažem šta mi je’ iz 1990. godine.

Vojnički život predstavljen je i kroz filmove i serije. 

Krajem osamdesetih snimljen je film ‘Najbolji’ koji govori o oficiru koji kao prvi u klasi odlazi u Trebinje na službu. Upečatljive uloge su ostvarili Vicko Ruić, Danilo Lazović, Dragan Bjelogrlić i Dragan Jovanović.

U isto vreme je emitovana i TV drama ‘Svečana obaveza’ po scenariju Siniše Kovačevića sa Žarkom Lauševićem, Slavkom Štimcem i Batom Živojinovićem u glavnim ulogama. Drama predstavlja mladog profesora koji tek po odlasku u vojsku shvata koliko mu je porodica važna i koji rešava da život iz korena promeni nabolje.

Još ranije , tokom sedamdesetih, snimljen film ‘Vojnikova ljubav’ sa Vojom Brajovićem i Mirjanom Nikolić u glavnim ulogama. To je jedna topla ljunavna priča o mladiću koji tek u vojsci pronalazi sebe a li i shvata da devojka koju je do tada voleo nije ona prava.

Iako ne govori direktno o vojsci kultni film Gorana Markovića ‘Nacionalna klasa’ sa legendarnim Draganom Nikolićem obiluje čuvenim scenama gde Flojd, gradski mangup, pokušava na sve načine da se oslobodi vojske ali na kraju filma ipak odlazi na odsluženje vojnog roka.

Sedamdesetih je veoma gledana bila i TV serija ‘Vojnici’ u kojoj je jednu od glavnih uloha tumačio Đorđe Balašević koji je radio i muziku za najavnu špicu.

U novije vreme serija koja za temu ima vojsku, istina ne redovan rok već školovanje za oficire, jeste 'Vojna akademija' koja je doživela pet sezona a u planu je i šesta.

Da li će se vojska kao redovna obaveza vratiti u narednom periodu ostaje da se vidi ali nema sumnje da će masinasto-zelena boja biti uvek inspirativna za muzičare, režisere i glumce.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU