Ustav pod lupom: Može li priroda da postane privatno vlasništvo države?
Autor: Glas javnosti
Usvajanje Zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije ponovo je u centru pažnje, pošto je država otpočela proces prevođenja javnih preduzeća u formu društva sa ograničenom odgovornošću (DOO).
Zakon je pre dve godine povučen iz skupštinske procedure „na predlog predsednika Vučića“, da bi se sada ponovo postavilo pitanje da li država Srbija priprema teren za prodaju svojih najvrednijih resursa.
Promena pravne forme
Ukupno 10 javnih preduzeća, uključujući „Srbijašume“, „Srbijavode“ i nacionalne parkove „Fruška gora“ i „Đerdap“, menja pravnu formu u DOO, saznao je portal N1.
„Istina je sasvim suprotna – cilj zakona je da se očuvaju nacionalni i strateški interesi zemlje. Mogli smo i prethodnim zakonom da ih privatizujemo i nismo za to morali da donosimo novi zakon“, izjavila je tadašnja premijerka Ana Brnabić u julu 2023. godine.
Da li se prirodna bogatstva mgu prodati
Na pitanje da li država može prodati prirodna bogatstva, odgovori leže u Ustavu i Zakonu o javnoj svojini.
Ova transformacija je direktna posledica zakona usvojenog pre dve godine, a predstavnici Vlade su tada uporno tvrdili da cilj nije privatizacija.
Razlika između javnog preduzeća i doo
Ključna razlika leži u tome što zakon ne predviđa posebne garancije za očuvanje javnih dobara kojima ova preduzeća upravljaju nakon transformacije.
Na primer, član 21 zakona omogućava da državno preduzeće slobodno menja pravnu formu i sprovodi restrukturiranje bez dodatnih ograničenja.
Uz to, član 22 dopušta da se udeo ili akcije takvog društva prenesu na drugo lice uz odluku Vlade, ali bez obaveze da se prethodno zaštite javna dobra.
Zbog toga stručna javnost ukazuje na potrebu za dodatnim pravnim zaštitama.
Glas javnosti /B07S
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
