UMESTO HRANITELJIMA, POMOĆI SIROMAŠNIM RODITELJIMA!  Procesi  za VRAĆANJE DECE u biološke porodice NAJTEŽI SUDSKI POSTUPCI u našem pravosuđu.

Javnost u Srbiji ovih dana je sa velikom pažnjom i empatijom pratila potresnu priču o Đorđu Joksimoviću iz Kragujevca kome su pre šest godina na nepravedan način oduzeta deca i smeštena u hraniteljsku porodicu i do danas mu nisu vraćena.

Njegovo traumatično iskustvo pokrenulo je mnoga pitanja.

Nekima od tih tema bavi se i peticija koju ovih dana potpisuju građani u Beogradu i Novom Sadu. Promene u Porodičnom  zakonu, zabrana strancima da usvajaju decu iz Srbije, kontrola i ograničavanje nadležnosti centara za socijalni rad i usluga hraniteljstva, neki su od zahteva u peticiji, koju je inicirao Pokret  “Živim za Srbiju”.

-         Nekoliko godina unazad Pokret ukazuje na postepeno suspendovanje roditeljskog prava koje je vidno započelo 2016. godine Zakonom o obaveznoj vakcinaciji po kome obaveznu vakcinu roditelj ili staratelj deteta ne može da odbije. U isto vreme sve češće smo imali slučajeve ljudi kojima su pod sumnjivim okolnostima centri za socijalni rad oduzimali decu i smeštali ih u hraniteljske porodice – kaže za “Glas javnosti” dr Jovana Stojković, predsednica Pokreta "Živim za Srbiju" i napominje da je u poslednjih pet godina oko 6.000 dece oduzeto iz bioloških porodica i dato hraniteljskim porodicama, a neka su data na usvajanje, čak i u inostranstvu.

-Ako uzmemo u obzir da hranitelj po detetu dobija oko 50.000 dinara mesečno, a neki čuvaju i više dece, da su im uplaćeni radni staž, zdravstveno i socijalno osiguranje, vidimo mnogo načina za zloupotrebu cele priče oko hraniteljstva i nailazimo na sve više slučajeva gde su siromaštvo i nemaština bili jedini faktor zbog koga je dete oduzeto roditeljima, što smatramo duboko neispravnim - ističe dr Stojković.

Deca iz hraniteljskih porodica, prema njenim informacijama, najčešće ne budu vraćena roditeljima, već se u najvećem broju slučajeva usvajaju. I to se, dodaje, uglavnom čini na neadekvatan način, jer se ni hraniteljima to ne najavljuje, već socijalni radnici samo dođu i kažu da će dete od sada živeti u drugoj porodici, što je vrlo traumatično za dete.

-         Ono što posebno brine je da postoji mogućnost inostranog usvajanja dece iz Srbije, jer je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja priznalo da Srbija ima potpisane ugovore sa devet privatnih stranih egencija za usvajanje. Dok veliki broj naših građana u Srbiji ne mogu da imaju dece i prolaze kroz dugotrajan proces usvajanja, stranci mogu odlukom ministra po skraćenom postupku da usvoje dete – ukazuje naša sagovornica i dodaje da, ukoliko se dete ne uklopi u novu porodicu u inostranstvu, na primer u Švedskoj, postoji mogućnost da bude vraćeno, ali socijalnim službama u toj zemlji, što znači da naša država nema više nikakvu kontrolu nad tim šta se dalje dešava sa detetom.

Još više zabrinjava institut hitnog izmeštanja deteta iz porodice koji sprovode centari za socijalni rad, a koji je inače neustavan jer dete može samo sudskom odlukom da bude odvojeno od roditelja, navodi dr Stojković, napomenuvši da postoji opasnost od zloupotrebe ovog instituta zato što Centar može intervenisati i po anonimnoj prijavi.

-         Zbog svih tih nepravilnosti pokrenuli smo peticiju za izmenu Porodičnog zakona kojom tražimo zabranu usvajanja strancima i preispitivanje i sužavanje nadležnosti centara za socijalni rad. Tražimo, takođe, da država pomogne roditeljima pronalaskom posla, umesto što decu daje hraniteljskim porodicama, a da se hraniteljstvo odnosi na decu koja nemaju roditelje ili su bez roditeljskog staranja – objašnjava dr Jovana Stojković.

Peticiju možete potpisati u Beogradu, u  sredu 27.1. od 10:30 do 14:30 na Kalenić pijaci i svakog radnog dana u Ustaničkoj 127B od 16 do19 časova, broj telefona +381 64 4238 852., dok je u Novom Sadu organizovano potpisivanje peticije od 13 do 19 časova.

- Za hraniteljski dodatak donosi se uredba za svaki mesec u odnosu na prosečnu zaradu na osnovu koje se određuje naknada za hranitelje. To što hranitelji dobijaju naknadu dok su biološke porodice siromašne i iz tog razloga im se oduzimaju deca je anomalija srpske legislative i nešto što treba pod hitno menjati – rekao je za Glas javnosti advokat Milan Bosika, koji je posle tri godine uspeo da vrati Mariju Trkulju roditeljima.

On je naglasio da se „ovakvim sistemom stimuliše hraniteljstvo, a destimuliše roditeljstvo“.

-  Procesi za vraćanje dece u biološke porodice su teški i dugi. To je jedna od najtežih vrsta sudskog postupka, ali ne u materijalnom, već u procesnom smislu, jer se utrvrđuje odgovornost i krivica države ukoliko je dete nezakonito uzeto. U praksi se vrlo često nailazi na zloupotrebu člana 56 Zakona o socijalnoj zaštiti jer se nadležni striktno drže stava 1 koji kaže da dete može biti izmešteno iz biološke porodice ako je to okruženje neposredna opasnost po njegov život. Stav 2 istog člana, međutim, imperativno navodi da u takvoj odluci moraju da učestvuju i drugi državni organi, pre svega Javno tužilaštvo i sudstvo, što se retko dešava, a i kad se desi, obično je to zakasnela reakcija – navodi Bosika.

On dodaje da se „tu radi o zloupotrebi službenog položaja centara za socijalni rad, kako kao pravnih lica, tako i pojedinaca, fizičkih lica koja vode postupak“.

-Zloupotrebljavaju se  članovi 64 i 66 Ustava Republike Srbije kojima su propisana prava deteta, gde im se na najgrublji mogući način prekida detinjstvo i stvaraju traume za ceo život, najčešće pod izgovorom šuge, siromaštva i neadekvatnih uslova za život – ističe advokat.  

Obratili smo se Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i, prema njihovom uputstvu, na mejl pres službe poslali pitanja o hraniteljskim porodicama, ali i o tome kada će Đorđu Joksimoviću iz Kragujevca biti vraćena deca i ko će odgovarati za propuste. Do zaključenja teksta, odgovor od nadležnih nismo dobili.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU