U SRBIJI SKUPLJI ŽIVOT NEGO U BRITANIJI ILI ŠVEDSKOJ! BRITANCI STRUJU PLAĆAJU MESČENO 50 EVRA, ŠVEĐANI 12 EVRA. Prosečna plata u Švedskoj 2000, a u Britaniji 2600 evra

Velika Britanija i Švedska spadaju među deset najskupljih zemalja u Evropi, ali u odnosu na prosečna mesečna primanja i troškove života ne bi se reklo da je život tamo skuplji od života u Srbiji!

Iako statistika baš i ne govori tako, u praksi građani Srbije imaju skuplji život od mnogih evropskih zemalja i pored toga što nam tako „dobro ide“ i što smo kako srpske vlasti tvrde „lideri u regionu“.  Građani Srbije u to kako „nam dobro ide“ uvere se svaki put kada otvore frižider i dobiju račune za struju, a još i više kada prime platu. Osim rentiranje stanova, sve je drugo u Srbiji skuplje nego u Britaniji i Švedskoj  spram prosečnog ličnog dohotka.

Britanija je jedna od najrazvijenijih i ekonomski najjačih zemalja na svetu. Zato bi se činilo logičnim da su i plate u Britaniji među najvišim u svetu, a život prosečnog stanovnika lagodan. Međutim, nije baš tako. 

Prema podacima britanskog zavoda za statistiku, prosečna plata u Britaniji, na godišnjem nivou, iznosi 31.146 britanskih funti (oko 34.500 evra). Mesečno – kada se odbiju porezi – to bi iznosilo 2.068 funti, odnosno oko 2300 evra. U stvarnosti, međutim, stvari ne stoje baš tako jer postoje duboke regionalne podele kada je reč o životnom standardu: London i jugoistok Britanije vuku napred, sa prosečnom mesečnom platom (posle odbijanja poreza) od oko 2400 funti (nešto biše of 2600 evra), izvan tih oblasti, ka severu i zapadu, zarade drastično padaju, do 1600-1800 funti (između 1800 i 2000 evra) mesečno. U samom Londnu postoje ogromne razlike: kada se odbiju plate onih koji su visoko na društvenoj lestvici, prosečan stanovnik ima zaradu od oko 2000 funti mesečno. 

A šta je sa troškovima? 

Najsvežiji podaci, od kraja 2019, kažu da na nedeljnom nivou jedno britansko pokućstvo, u proseku, torši 585.5 funti (650 evra) nedeljno, odnosno 2340 funti mesečno (2600 evra). Ako se uporedi sa prosekom plata, to znači da u pokućstvu u kome dve osobe imaju prosečnu platu, 1,1 plata odlazi na životne troškove. U to ulaze hrana, komunalije, kirija, torškovi prevoza. 

Kada je reč o prostnoj ceni rane, trebalo bi imati na umu da je Britanija, i dalje, duboko podeljeno, klasno društvo te svaki sloj ima svoje mesto „gde pripada“ kada je reč o tome na koji način žive. To se „zna“ koji sloj ide u koje radnje – oni koji imaju više novca idu u radnje kao što su „Vejtroz“ ili „Holfuds“, srednji sloj kupuje u lancima „Sejnsbris“ ili „Tesko“, a niži slojevi kupuju u „Lidlu“, „Ajslendu“. U svim ovim radnjama postoje brednirani proizvodi (recimo, „Hajnc“ kečap), ali i bredovi koji pripadaju samom lancu (recimo, „Sejnsbris“ kečap) koji su jeftiniji. Shodno tome, teško je izvući neki prosek za cene namirnica. Ugrubo gledano, hleb (tost hleb, pakovanje od oko 700 ili 800 grama) košta imeđu jedne i jedne i po funte (1.10 do 1.70 evra), mleko (koje se u Britaniji prodaje u pintama; jedna pinta – 0.56 litara) u proseku košta oko jednog evra po litru. Pakovanje od 12 jaja (opet, cena zavisi od toga da li su sa farme ili su „free range“, odnosno, od kokoški koje nisu odgajane u oivičenom malom prostoru), iznosi oko 1.7 funti (1.9 evra). Pileće belo meso u proseku košta 5.5 funti (6.12 evra) po kilogramu. 

Najveća stavka u budžetu je, ipak – kirija. I to je posebno ogroman problem u Londonu. Cena iznajmljivanja sobe u jednom stanu sa nekoliko ljudi, se mesečno kreće od 1200 funti (1335) u centru pa do 600 funti (670 evra) na periferiji (takozvani „širi London“, što bi u poređenju sa Beogradom bile opštine kao što su Obrenovac ili Mladenovac). Kupovina nekretnine je još veći problem: prema zvaničnim podacima, prosečan depozit plaćen za nekretninu u Londonu u 2019. iznosi preko 150.000 funti (oko 170.000 evra) dok prosečne cena stambenih nekretnina u britanskoj prestonici iznosi oko 660.000 funti (735.000 evra) – stanovi su oko 570.000 a kuće 710.000 u proseku. Plus, tu ima niz začkoljica – od toga da li je „freehold“ (što se obično odnosi na kuće i znači da je zemlja vaša) ili „leasehold“ (što se obično odnosi na stanove i znači da kupujete stanarsko pravo, obično na 100 i više godina). Tako je proteklih godina gotovo nemoguće da u Londonu kupite nekretninu ako nemate bogate roditelje koji mogu da vam daju novac, pa se sve više ljudi seli u obodne krajeve – „širi London“ i dalje. Pritom, britanske nekrenine nisu nimalo velike niti je gradnja solidna (naprotiv, reč je većinom o građevinama starim po sto i više godina, koje nemaju dobru izolaciju i koje podeljene u male stanove). 

Mesečni računi za struju u Velikoj Britaniji su oko 50 evra.

U Švedskoj je slična situacija. Prosečna plata je između 1800 i 2200 evra neto ili između 2700 i 3400 evra bruto,a najskuplja stvaka u budžetu je stan. Zarentiranje dvosobnog stana potrebno je izdvojiti oko 600 evra. Struja mesečno košta oko 12 evra, a uz stanarinu pored stana zakupac dobija vodu, toplu vodu, sve uređaje bele tehnike i sav servis u stanu 24 sata. Sve popravke su uračunate u cenu stanarine. Šveđani imaju najbolji socijalni sistem u Evropi pa tako je dovoljno da se samo jave na posao da su bolesni i dobijaju za taj period 80 odsto plate. Niko im ne traži nikakve doznake , niti potvrde lekara. Po detetu država daje pomoć od 300 evra. Kako kažu u toj zemlji osnovni hleb tost košta oko juedan eutro, a jogurt i mleko oko 1, 5 evra. Kilogram limuna košta malo više od jednog evra , otprilike srpskih 130 dinara.

Kako kažu za naš portal građani Švedske sedmični trošak u prodavnici za namirnice je oko 100 evra sedmično, odnosno 400 do 500  evra mesečno. Uzevši u obzor i manju platu od 1800 evra , ako plati stan hranu i dažbine, prevoz, prosečnom stanovniku Švedske ostane mesečno od 500 do 600 evra.

Kao što je poznato neto prosečna plata u Srbiji je oko 500 evra, kako je nevedeno na sajtu zavoda za statistiku,a podatak je od septembra ove godine. Za rentiranjedvosobnog stana treba izdvojiti od 250 do 300 evra, a mesečni iznos računa za struju zavisi od načina grejanja. Ali i ako se ne greju na struju Srbi plaćaju prosečno po domaćinstvu oko 25 evra mesečno. Iako naše vlasti tvrde da imamo najjeftiniju struju u regionu, a i u Evropi u praksi i kada stigne račun to baš i ne izgleda tako.  Kada uđete u srpske prodavnice one su spram prosečne plate daleko skuplje nego britanske i švedske. Na našu prosečnu platu od 500 evra litar jogurta košta oko evra, koliko košta i kornet od 10 jaja,a tost hleb je samo za deetak dinara jeftiniji nego u Britaniji, ali jednako skup kao u Švedskoj.

Ono što je činjenica u Srbiji je mali broj onih kojima na račun  legne prosečna plata,a neka istraživanja govore da je za komunalije mesečno potrebno izdvojiti između 15.000 i 20.000 dinara, sok za hranu i bezalkoholna pića prosečna srpska porodica potroši u stavrnosti između 30.000 i 35.000 dinara mesečno. Za prevoz je potrebno od 4.000 do 6.000 dinara. Prosečan građaninu Srbija ne ostane ništa dok samo kupi hranu, a ako uz to plaća i stan ,a dvoje je zaposlenih u kužćći i imaju dve prosečne plate, znači oko 1000 evra primanja, ostane im samo da prežive i  da mogu da sačekaju sledeći mesec!

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU