U Srbiji prošle godine umrla 63 pacijenta čekajući transplantaciju

Tokom 2024. godine u Srbiji je preminulo čak 63 pacijenata koji su čekali na transplantaciju, dok je na listu čekanja dodato 64 nova pacijenta, a urađeno je samo 30 presađivanja organa, što Srbiju i dalje svrstava među zemlje sa najnižom stopom transplantacija u svetu, objavila je danas organizacija Donorstvo je herojstvo.

Među preminulima je bilo 48 pacijenata koji su čekali transplantaciju bubrega, pet pacijenata koji su čekali presađivanje jetre i 10 pacijenata čiji život je zavisio od transplantacije srca.

Sa svega 30 transplantacija u 2024. Srbija je i dalje na listi zemalja sa najnižom stopom transplantacija u svetu — ispred samo nekoliko država poput Filipina, Bangladeša, Moldavije, Kube, Nigerije, Kenije, Jamajke i Etiopije

Knežević (UKCS): Daleko smo od evropskog proseka po broju donora, stalno treba govoriti o značaju

Podaci su objavljeni prošle nedelje u izveštaju Newsletter Transplant 2024, koji pripremaju EDQM/Savet Evrope i španska Nacionalna organizacija za transplantacije (ONT).

Nedovoljni napredak

Izveštaj obuhvata 92 zemlje sveta i predstavlja glavni međunarodni pokazatelj stanja u oblasti donacije i transplantacije organa.

Od početka 2025. godine u Srbiji su urađene ukupno 102 transplantacije — od toga 63 kadaverične transplantacije organa i 39 transplantacija rožnjača. Iako to predstavlja napredak u odnosu na prethodne godine, to nije prvi put da Srbija dostiže nešto veći broj presađivanja.

Ipak, taj pomak nije rezultat sistemskog pristupa, već pojedinačnih napora stručnjaka i ustanova, konstatuje u saopštenju organizacija Donorstvo je herojstvo.

Od početka godine, 20 porodica je dalo saglasnost za doniranje organa, dok je 15 porodica odbilo, što znači da je 57 odsto porodica reklo „da“.

Međutim, i pored toga, veliki broj potencijalnih donora nije uveden u proceduru, jer se u mnogim slučajevima ne utvrđuje moždana smrt — ugrubo zbog nedostatka kapaciteta, koordinacije i stvarne podrške države da ovom životno važnom temom rukovodi kao prioritetom javnog zdravlja, konstatuje organizacija koja afirmiše donorstvo organa.

U saopštenju se navodi i poređenje sa Hrvatskom, koja – iako sa značajno manjim brojem stanovnika od Srbije – već više od 20 godina ima stabilan nacionalni sistem doniranja organa.

Zahvaljujući jasno definisanim procedurama, kontinuiranoj edukaciji i sistemskoj podršci države. Hrvatska godišnje uradi u proseku oko 300 transplantacija, sa stopom kadaverskog doniranja od oko 40 donora na milion stanovnika i procenatom saglasnosti porodica od oko 80 odsto.

U Srbiji najavljeno duže porodiljsko: Koliko traju odsustva u Evropi?

Posledica situacije sa donorstvom u Srbiji je da oko 1.800 pacijenata i dalje čeka organ, iako bi se uz funkcionalan sistem, zakonske mehanizme i političku volju broj transplantacija mogao višestruko povećati i svake godine spasiti na stotine života više, konstatuje u saopštenju organizacija Donorstvo je herojstvo.

Glas javnosti/V06S