Široko rasprostranjeni zdravstveni mitovi nastavljaju da se šire internetom. Od lažnih tvrdnji da vakcine izazivaju autizam i da afroamerikanci imaju jači imuni sistem, do opasne teorije da ivermektin i fenbendazol mogu izlečiti rak.
Dok se X oslanja na „Community Notes“, gde obični korisnici umesto posvećenih timova unose ispravke, vlasnik Fejsbuka i Instagrama, kompanija Meta, do sada je koristila timove za proveru činjenica kako bi pratila i uklanjala dezinformacije na svojim platformama.
Međutim, kompanija je nedavno najavila planove da odustane od provere činjenica i pređe na model sličan onom koji koristi X. Taj model, prema istraživačima sa Univerziteta u Bostonu, verovatno neće biti popularan među korisnicima.
U nedavnoj anketi, skoro dve trećine odraslih ispitanika izjavilo je da, ako se na društvenim mrežama šire neproverene informacije o javnom zdravlju, smatraju prihvatljivim da ih nezavisne organizacije za proveru činjenica potvrde ili opovrgnu.
Otprilike isti procenat ispitanika je naveo da je prihvatljivo da društvene mreže smanje vidljivost netačnih informacija o pitanjima javnog zdravlja.
Korisnici obeshrabruju
Nasuprot tome, manje od polovine ispitanika podržalo je model „Community Notes“. Tu korisnici pišu i ocenjuju beleške koje se pojavljuju pored određenih objava. Međutim, ovde su primećene partijske razlike – 73% demokrata, 62% nezavisnih birača i 55% republikanaca reklo je da preferira ovu strategiju.
Istraživači ističu da je nezavisna provera činjenica daleko efikasniji metod za suzbijanje dezinformacija na internetu.
„Dosadašnji rezultati društvenih mreža koje se oslanjaju na korisnike da ocenjuju tačnost objava su obeshrabrujući. Uprkos postojanju programa poput ‘Community Notes’, platforme koje koriste ovaj model i dalje su preplavljene dezinformacijama“, rekla je Mišel Amezin. Ona je vanredna profesorka na Fakultetu za komunikacije Univerziteta u Bostonu.
„Prebacivanje odgovornosti za moderaciju sadržaja na korisnike još je jedan primer izbegavanja obaveza platformi da osiguraju bezbednost svojih digitalnih proizvoda. Zanemarivanje moderacije sadržaja dovodi društvene mreže u rizik da pojačaju širenje dezinformacija od strane onih na vlasti“, smatra Mišel Amezin.
Ponovna pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima verovatno će dodatno pogoršati ovaj problem, rekla je Amezin.
„Sprovođenje efikasnih mehanizama odgovornosti je ključno, posebno u trenutku kada na vlast dolazi administracija koja ima istoriju korišćenja dezinformacija kao sredstva političkog delovanja“, dodala je ona.
Sporan sekretar?
Organizacija „The Brookings Institution“ nedavno je upozorila na opasnost imenovanja Roberta F. Kenedija Mlađeg za ministra zdravlja i socijalnih usluga SAD.
On bi na toj poziciji nadgledao rad 13 zdravstvenih agencija, uključujući Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), Upravu za hranu i lekove (FDA) i Nacionalne institute za zdravlje (NIH).
„Poslednjih godina, RFK Mlađi fokusirao se na promociju teorija zavere, a njegove tvrdnje donele su mu reputaciju jedne od osoba koje najviše šire dezinformacije o vakcinama protiv kovid-19“, navodi se u analizi.
„Zaključavanja tokom pandemije kovid-19 omogućila su protivnicima vakcinacije da iskoriste platformu za suprotstavljanje zdravstvenim merama, poput socijalnog distanciranja, zatvaranja škola i kliničkih ispitivanja vakcina, čime su dobili priliku da diskredituju proces razvoja i evaluacije vakcina protiv kovid-19“, stoji u analizi.
Prema istraživanju Međunarodnog panela o informacionom okruženju, društvene mreže predstavljaju najveću pretnju pouzdanosti informacija na internetu. Odmah iza njih nalaze se domaće i strane vlade i političari. Oko dve trećine ispitanih naučnika smatra da će se situacija samo pogoršati.
Glas javnosti / FO1S
