SUROVA KAZNA: Turci su pre 428 godina spalili mošti Svetog Save na Vračaru

Mošti oca srpske državnosti i prvog srpskog arhiepiskopa Svetog Save Turci su spalili na Vračaru, u Beogradu.

Spaljivanju moštiju Svetog Save, 359 godina posle njegove smrti, prethodio je ustanak Srba u Banatu pod episkopom banatskim Teodorom, u kojem su ustanici nosili ikone Svetog Save.

Turski sultan Muhamed Treći naredio je Sinan-paši da po svaku cenu uguši pobune Srba. Ovaj je, znajući da do groba Svetog Save u manastiru Mileševa hodočaste čak i muhamedanci, pa se potom vraćaju veri predaka, naredio da se prenesu mošti u Beograd i spalio ih.

U narodu je tada nastala pesma:

„Na Vračaru Sinan viče: Gori, gori, svešteniče,
to si od nas zaslužio što si raju prosvetio“.

Međutim, kako kazuju reči Himne Svetom Savi:

„Sinan-paša vatru pali,
telo Svetog Save spali,
al ne spali slave,
niti spomen Save.“


Svake godine, 10. maja, Srpska Pravoslavna Crkva molitveno se seća i obeležava dan spaljivanja moštiju Svetog Save Srpskog.

Godine 1594. na beogradskom brdu Vračar, turski vojskovođa Sinan-paša surovo kažnjava Srbe. Te godine banatski Srbi su podigli ustanak protiv turske vlasti. Lik srpskog velikana nošen je na zastavama.

Kao kaznu za ovu bunu u krvi ugašenoj, Sinan-paša je naredio da se mošti najvećeg srpskog svetitelja donesu iz manastira Mileševe, gde su se nalazile preko 350 godina, i spale. To je trebalo da uništi svetiteljev veliki kult u narodu, a sa njim i sve nade za oslobođenje od Osmanlija. Mošti Svetog Save bile su, po rečima istoričara, „izvor srpskog državnog legitimiteta“ i „simbol srpskih tradicija o državi i nezavisnosti“. Kako beleže savremenici, ovaj zločinački čin je bio propraćen nepogodom, gradom i olujom. Pepeo prosvetitelja srpskog bio je raznet na sve strane.