Prodaje se deo Palate Albanija: Cena kvadrata kao na Banovom brdu
Autor: Glas javnosti
Prodaje se deo zgrade Palate Albanija u centru Beograda, a sedam spratova prvog oblakodera prestonice oglašeno je po ceni od 10 miliona evra, odnosno oko 3.000 evra po kvadratu
Nastavlja se prodaja simbola Beograda – posle Geneksa, hotela Jugoslavija, Stare šećerane, BIGZ-a, na red je došao ponovo prvi beogradski oblakoder.
Deo palate Albanija – njenih sedam spratova – u potrazi je za novim vlasnikom.
Agencija za osiguranje depozita, kao stečajni upravnik Beogradske banke a.d. Beograd u stečaju i Univerzal banke a.d. Beograd u stečaju, oglasila je još u septembru prodaju dela palate Albanija je poslovni prostor Beogradske banke u centru Beograda, metodom javnog prikupljanja ponuda.
U pitanju je prostor površine 3.324 metara kvadratnih, a za učešće u nadmetanju potreban je depozit u iznosu od 1,5 miliona evra.
Prvi oblakoder
Palata u strogom centru srpske prestonice je ujedno i njen prvi oblakoder, izgrađen 1939. godine. U to vreme su je smatrali jednim od najuspelijih arhitektonskih, urbanističkih i skulptoralnih rešenja u graditeljskoj praksi Beograda.
Zgrada je dugo bila najviša u Beogradu, a druga u Jugoistočnoj Evropi. Deo ovog velelepnog objekta, odnosno 381 kvadratni metar, procenjen na 3,88 miliona evra, ponuđen je na prodaju još 2022. godini. Ime kupca zvanično nije saopšteno, kao ni tačan iznos te kupovine, a mediji su spekulisali da verovatno nije bila po punoj tržišnoj vrednosti.
Zgrada ima 13 nadzemnih i četiri podzemna sprata, visoka je 53 metra i ima 8.000 kvadratnih metara.
Ime je dobila po kafani iz 19. veka koja se tu nalazila. Tokom savezničkog bombardovanja 1944. godine, pogođena je bombom teškom pola tone zato što se u njoj nalazilo protivavionsko sklonište za visoke nemačke funkcionere. Pa ipak, konstrukcija od armiranog betona je izdržala i Albanija nije pretrpela veća oštećenja.
Kad je 20. oktobra 1944. oslobođen Beograd, na vrhu zgrade je istaknuta jugoslovenska zastava sa petokrakom.
Iako je zgrada Palate Albanija još 1984. proglašena za kulturno dobro, propisi kažu da može da se stavi u promet. U ovom slučaju, ipak, vlasnik nepokretnosti mora prvo da ponudi objekat Zavodu za zaštitu spomenika i to po istoj tržišnoj ceni kao i ostalim kupcima, a to mogu da budu pravna i fizička lica, domaća i strana.
Pošto stigne zahtev, služba procenjuje da li su obezbeđena sredstva za kupovinu i da li postoji razlog da Zavod otkupi, koji nastupa u ime države. Kasnije se promet kulturnih dobara obavlja u skladu sa propisima, sa kojima se, inače, prodaju objekti.
Glas javnosti/V08S
SKINI APLIKACIJU
