SRPSKI GENERAL ODBIO DANAJSKU PONUDU SAD, ODBIO DA ISPORUČI GENERALA RATKA MLADIĆA I ZAVRŠIO U HAGU I ZATVORU

Malo se zna da je general pukovnik, Nebojša Pavković ODBIO ponudu predsednika SAD Džorža Buša - da isporuči generala Ratka Mladića u zamenu, da ga SAD podrži u daljoj karijeri, zaštiti i od Haga  i progona.

 Generale, dajte nam Mladića i Vi ćete napredovati. Amerika će stajati iza Vas!!

Malo se zna da je general pukovnik, Nebojša Pavković ODBIO ponudu predsednika SAD Džorža Buša - da isporuči generala Ratka Mladića u zamenu, da ga SAD podrži u daljoj karijeri, zaštiti i od Haga  i progona

Rišar je otvorio tašnu i izvukao dokument ne jednom listu papira pokazujući ga Pavkoviću, ali i ostalim prisutnim. Saopštio je da su to pisane garancije predsednika SAD, da je predlog ozbiljan i kao takav verifikovan...I, zaista, na dokumentu je stajao potpis, plavim mastilom, za koji kje prosper tvrdio da je to potpis Džordža Buša?! Svi smo bili iznenađeni, pa i zaprepašćeni.Pomislio sam, ili su odlučili da generala Pavkovića unaprede u  maršala, ili će ga gurati za predsednika! Treće solucije - nema!  Potrebno je, dakle, SAMO da prihvati ponudu,  IZDA Ratka Mladića  i da bude miran u budućnosti.

I danas, punu deceniju i po, od 2005. godine naš i srpski general Nebojša Pavković odslužuje kaznu finskom zatvoru Kalmakoski, po presudi Međunarodnog suda u Hagu tešku 22 godine, zaboravljen od svih, posebno Srbije, koja ni prstom ne mrda i priupita Tribunal - ZAŠTO i dalje drže utamničenog SRPSKOG generala, kad je već odsluži dve trećine haškog kazamata i nije pušten kući, kakva je bila praksa Haga, u mnogim slučajevima kad su Hrbati, muslimani ili Šiptari bili u sličnoj situaciji?!

Ili je, možda ovo priča, iz "prve ruke", penzonisanog pukovnika, blskog saradnika, "bezbednjaka" Gorana Jeftovića obelodanjena (i zaboravljena) na sajtu Fonda za strateška istraživanja i srpskom nedeljniku "Svedok" i koju sada "osveženu" i proširenu obelodanjujem na portalu Glas javnosti - "KAKO JE PJER RIŠAR PROSPER, američki ambasador za pitanja ratnih zločina, lični izaslanik predsednika SAD Džordža Buša, u pratnji ambasadora SAD u Beogradu Vilijema Montgomerija, usred Generalštaba, zahtevao od generala Nebojše Pavkovića, načelnika GŠ da "proda i preda" generala Ratka Mladića Hagu i da ne brine  o svojoj budućnosti - i kako je SRPSKI general Danajsku ponudu lakonski odbio...

Ovo je, ujedno i priča o časti jednog Srbina, srpskog‚generala Nebojše Pavkovića, mog dugodišnjeg prijatelja, čija je jedina "krivica" po Hagu - što je, što da ne, genijalnim rešenjim uspeo da se kao komandant naše slavne Treće armije, 78 dana u neobjavljenom ratu NATO pakta protiv jedne suverene zemlje tada, Jugoslavije, sa svojim saradnicima i borcima, od kojih su mnogi bili golobradi, suprostavi najjačoj vojnoj armadi koju planeta pamti, NATO mašineriji - 18 puta jačoj od Vojske Jugoslavije...Uspeo je da nadmudri u ratnim igrama i stratege rada u Pentagonu, i da se posle potpisivanja "Kumanovskog sporazuma" - sa Kosova i Metohije, gotovo neokrnjenu vojsku, sa minimalnim gubicima, ili i sa gotovo kompletnim oružjem i oruđima VJ?! To su našim vojnim stratezima, istina nevoljno, priznali i vodeći ratnici SAD, a mnoga rešenja koja je VJ Jugoslavije primenjivala u odbrambenom ratu na Kosovu i Metohiji, na Košarama, Paštriku, izučavana su i u Pentagonu...Istovremeno, osim što smo ratovali sa NATO alijansom, Nebojša Pavković morao je da se bori i sa mnogim liderima srpske opozicione scene, NATO lobistima, ali to je posebna priča...

Danas je Nebojša Pavković u kazamatu, da je, a nije, ispunio "mali uslov" velike Amerike i prihvatio Danajski dar, bio bi ovde, sa svojom porodicom i ko zna na kojoj i kakvoj državnoj funkciji! Ali, prepustimo da o tome govori pukovnik - bezbednjak, Goran Jevtović.

                                    *****

Vreme - rano proleće 2002. godine.

Mesto - Kabinet Načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije na Banjici.

U punom jeku je demontiranje oružane sile pod komandnom palicom Vrhovnog saveta odbrane. Vojska koja je iz sukoba sa NATO savezom izašla neokrnjena i sa vanserijskim moralom. Glavna smetnja Zapadu za nastavak pokoravanja. Bivši predsednik Slobodan Milošević, vrhovni komandant iz rata, posle kidnapovanja iz CZ-a, već je uveliko bio u Ševeningenu.

Pritisci da se nastavi saradnja sa tim monstrum-sudom se pojačavaju i omča se steže.

Dolaze na red svi ostali koji su imali hrabrosti da brane slobodu, čast i dostojanstvo naroda, ali i međunarodni poredak. Ne sećam se koji je bio dan tog proleća , ali sve to je, evo, dugo ostalo u memoriji, sećanjima i sad na papiru...Do poslednjeg detalja.

- Dobijam naređenje načelnika Generalštaba, general-pukovnika Nebojše Pavkovića, da se pripremim za sastanak u ranim večernjim satima, kako bih vodio zapisnik i bio pripravan za eventualne sugestije i savete. Saopštava mi da u iznenadnu dolazi američki ambasador za pitanja ratnih zločina  Pjer Rišar Prosper i to kao lični izaslanik predsednika SAD Džordža Buša, u pratnji ambasadora SAD u Beogradu Vilijama Montgomerija, seća se Jevtović!

Poseta organizovana po odobrenju predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice i Vlade Srbije.

- U šali se obraćam generalu Pavkoviću i kažem mu: eto prilike da rešimo sve probleme.  

Utimatum američke administracije

Pjer Prosper je tih meseci, ali i nekoliko narednih godina vedrio i oblačio. Bio je ključna figura za funkcionisanje Haškog tribunala. Otvoreno i bez diplomatskih rukavica prenosio je ultimatume američke administracije. Suština pritiska bila je - general Ratko Mladić i Radovan Karadžić moraju biti u Hagu, ili nema finansijske pomoći SAD od nekih 200 miliona dolara, nemogućnost aranžmana sa MMF i Svetskom bankom, nedostupan NATO program "Partnerstvo za mir" i onaj glavni - zaustavljanje procesa pristupanja Evropskoj uniji.

Negde oko sedam uveče dolazi američka delegacija pod posebnim merama bezbednosti. Na ulazu u salon za prijem gostiju načelnik GŠ, general Nebojša Pavković. Ni malo srdačno. Izuzetno je ozbiljan, skoro namrgođen, protokolarno i hladno se rukuju. Prvi Nebojšin susret sa bilo kojim Amerikancem posle oružane agresije NATO na našu zemlju.

- Delegacije zauzimaju pozicije. Unutra su, sa naše strane, pored načelnika Generalštaba, još jedan visokopozicionirani iz vojnog vrha i moja pukovnička malenkost, Goran Jevtović.

 Sa američke, Rišar Prosper u pratnji svog ličnog sekretara, i Vilijam Montgomeri, sa svojim sekretarom...Iskusno vojničko oko prepoznaje u toj dvojici pratilaca prekaljene operativce CIA.

- Početni tajac traje skoro minut, a onda kratka, protokolarna dobrodošlica...Gledam uporno Montgomerija, čoveka koji od 5. oktobra izigrava okupacionog namesnika i, ne mogu da verujem, čemu prisustvujem. Ne progovara ni reč?! Nije prošlo mnogo vremena, zapažam čak i nekoliko graški znoja na njegovom, sada već užarenom licu.

 Po nalogu Džordža Buša

Pjer Prosper uzima reč. Saopštava da ga šalje predsednik SAD lično i da donosi konstruktivne predloge?! No, pre toga kreće sa neočekivanim hvalospevima koje upućuje generalu Pavkoviću! Odaje priznanje za neverovatno hrabru borbu 1999., za pokazano znanje i umeće, za upornost. Veliča Vojsku Jugoslavije i naglašava da, bez obzira na neprijateljstvo, američka strana takvo držanje izuzetno poštuje i ceni. Jedna rečenica bila je: mi, Amerikanci, izuzetno uvažavamo narode koji vole slobodu, znaju da se bore i od takvog opredeljenja ne odustaju.

Punih osamnaest minuta govorio je bez prekida. Sve rečenice afirmativne i pune hvale. Jedina zamerka generalu Pavkoviću; bliskost sa Slobodanom Miloševićem...

Kada mu je general kasnije saopštio da je Miloševića upoznao tek sredinom 1998. godine, Prosper je ostao zabezeknut!

- Procenio sam da tim podatkom nije raspolagao! Montogomeri u problemu, videlo se to.

Sledi ključni deo monologa kada je Prosper saopštio da je glavni cilj njegovog dolaska pronalaženje optuženog generala Ratka Mladića i isporučivanje Hagu.

- Pojasnio je značaj slučaja i izgovorio gomilu fraza o neophodnosti krivičnog progona onih koji su počinili zločin protiv mira, zločine protiv čovečnosti i ratni zločin protiv ratnih zakona i običaja ratovanja, doslovno rekavši:

"Generale, informisani smo da Vi znate gde se krije Ratko Mladić i da vojska na čijem ste čelu njemu pruža podršku. Jasno nam je da jedino Vi možete da nam ga predate.

- Generale, dajte nam Mladića i Vi ćete napredovati. Amerika će stajati iza Vas!!

- Do kraja sastanka naprede navedeno je izgovarano, sa neznatno izmenjenim redosledom reči, ukupno DEVET PUTA, brojao sam i zapisivao sam...Govorio je krajnje sugestivno, samo što nije tražio školsku tablu i da predlog nacrta.

Ponuda klasičnog dila u američkom stilu. Onako, kako to oni znaju i primenjuju širom sveta. Bio je uporan i delovao je zaista ubedljivo. Negde posle trećeg ponavljanja, Rišar je otvorio tašnu i izvukao dokument ne jednom listu papira pokazujući ga Pavkoviću, ali i ostalim prisutnim. Saopštio je da su to pisane garancije predsednika SAD, da je predlog ozbiljan i kao takav verifikovan...I, zaista, na dokumentu je stajao potpis, plavim mastilom, za koji kje prosper tvrdio da je to potpis Džordža Buša?!

Svi smo bili iznenađeni, pa i zaprepašćeni.Pomislio sam, ili su odlučili da generala Pavkovića unaprede u  maršala, ili će ga gurati za predsednika! Treće solucije - nema!

Potrebno je, dakle, SAMO da prihvati ponudu,  IZDA Ratka Mladića  i da bude miran u budućnosti.

Uzeo je Pavković reč, prvo u diplomatskom maniru...Naglasio je da u nadležnosti Vojske nisu hapšenja haških optuženika, "da mu nije poznato gde se nalazi Ratko Mladić, da ,mu Vojska ne pruža pomoć, da ga je poslednji put video na stadionu "Čair" u nišu, ali pre petoktobarskih događaja i da sada on - Ratko, nije imao ikakvih zahteva odnjega lično, ili od Vojske...

Zatim je general Pavković, Načelnik Generalštaba VJ govorio o problematičnom formoiranju Haškog suda od NENADLEŽNOG organa Ujedinjenih nacija - Saveta bezbednosti, naglašavajući da su optužbe za ratne zločine još problematičnije, a posebno one koje se odnose na prostor Kosova i Metohije gde se Vojska Jugoslavije branila od agresije i nije činila zločine...i da još uvek (tada, u proleće 2002., primedba V.Dinića) nije donet Zakon o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu.

Kraći nastup imao je i Vilijem Montgomeri. Sastanak je trajao više od sat vremena. Amerikanci su bili uporni, i stekao sam utisak ubeđeni da veruju da će  "slomiti" generala Nebojšu Pavkovića...

Samo nam dajte Ratka Mladića i ne brinite

A ponuda, bila je zaista "velikodušna" i zaista potkrepljena opipljivim i čvrstim garancijama... Samo su jednu stvar potcenili, nisu znali kakakv je čovek, general pukovnik, načelnik Generalštaba - Nebojša Pavković...i o kakvom kovu čoveka se radi...

- Po završetku sastanka napisao sam detaljan izveštaj kako bi odmah bio upućen predsedniku Jugoslavije, dr Vojislavu Koštunici. Odneo sam generalu da pregleda i potpiše. Dok sam čekao da pažljivo pregleda i potpiše, pitao sam ga provokativno, onako - šeretski - pa da li je moguće da Vi NE ZNATE gde je Ratko Mladić?! I ne čekajući odgovor, dodao sam - šteta. Amerikanac Vam je ponudio da budete predsednik Srbije, a Vi ga otkačiste!

Podigao je Nebojša pogled sa papira i izgovorio: dodaj mi tu pepeljaru sa stola!!

Shvatio sam: tražio je da me tresne!

Nekoliko meseci posle ovog događaja Nebojša Pavković je protivustavno smenjen sa dužnosti  načelnika Generalštaba VJ.

- Čekao sam ga u Kabinet i prvo što je rekao po povratku iz Palate federacije bilo je, doslovno, smenjen sam i penzionisan zato što su Amerikanci zahtevali od Koštunice i on je to na sednici zvanično saopštio ostalim članovima VSO?!

Kad je polazio za Hag podsetio sam ga na Pjera Prosepera.

Nije reagovao.

Kada je osuđen na 22 godine zatvora, opet sam gva podsetio!

Amerikanci nikad ne zaboravljaju i teško praštaju.

PS: Ali, ova sekvenca koja je mogla da promeni život genalu, ima i nastavk na VEČERI u "Zvezdara teatru"...

Visoki Savet odbane pre podne odbio predllog predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice (2:1), u podne Koštunica je PENZIONISAO načelnika GŠ Nebojšu Pavkovića

VEČERA U "ZVEZDARA TEATRU"

U to vreme, 2002. godine sam u svom nedeljniku "Svedok" iz broja u broj, iz nedelje u nedelju, pisao o brojnim  pokušajima predsednika Vojislava Koštunice da smeni generala Nebojšu Pavkovića, sa funkcije načelnika Generalštaba VJ.

I, baš kada je pre podne održana sednica VSO, oko novog pokušaja Koštunice, da po nalogu SAD smeni Pavkovića, a ustreptali mediji čekali kao zapeta puška, zazvoni mi mobilni...S druge strane, moj prijatelj Nebojša Pavković:

Nebojša Pavković: - Dinjo, Koštunica nije uspeo da me smeni, na VSO je bilo 2:1 protiv predsednika?!

JA: Čestitam!! Ali, ništa nije gotovo...

N.P: Dođi večeras s Desom (moja supruga) u "Zvezdara teatar" da večeramo. Pozovi i "tvog pukovnka, koga "guraš" da postane general, doktora Stevu Petkovića sa VMA, sa ženom, da dođe.

Odem kući, javih Desi da ne sprema nikakvu klopu za večeru i reših, malo da prilegnem, kad u neko doba, popodne -...ZVRRR...i  opet Pavko?!

JA: Šta je sad, dolazimo u 21, javio sam i Stevi...

N.P: Dobro što dolazite, jel znaš šta se desilo?!

JA: Pojma nemam, dremam...

N.P: PENZIONISAO ME KOŠTUNICA. Pali auto i dođi odmah Generalštab, držim konferenciju za štampu...

Pozvah, ipak, taksi, da stignem malo ranije...i, negde kod tada kultne kafane "Tabor" - "crče" taksi...Izađoh, da uhvatim drugi, ali iz pravca Smedereva dolazi jedan crveni auto i neko iz njega mi - "svira"...

Pogledah, za volanom general Branko Krga, najbliži saradnik generala  Nebojše Pavkovića (docnije i načelnik Generalštaba!).

Krga: Jel kod šefa, pita?

Klimnuh glavom.

Krga: Upadaj, idem i ja tamo...

Stigosmo u Generalštab, u velikoj Sali novinara "ko pleve"...Svi čuli i - stigli!

Uđoh u Nebojšin kabinet. I tu puno kao oko: njegovi prijatelji, profesor Kosta Čavoški, pukovnik Jevta...iće i piće. Čavoški diktira nekim novinama, ili agenciji svoju izjavu - kako je dr Vojislav Koštunica, predsednik Jugoslavije NEZAKONITO, PROTIVUSTAVNO, smenio i penzionisao načelnik GŠ VJ Nebojšu...

Nebojša ode na konferenciju za štampu, a Kosta Čavoški i ja nastavismo da se raspravljamo...da li je predsednik države mogao (što sam ja tvrdio) da smeni kad mu se prohte, da ne kažem - "ćefne", ili ne može, što je tvrdio Kosta Čavoški. Rasprava i dalje traje...

Završi se konferencija za štampu, Pavko je rekao šta je rekalo i...

N.P: Dinjo, dođi s Desom na vreme u "Zvezdara teatar", nemoj da kasnite. Biće mnogo gostiju, biće tamo ceo GŠ i drugi visoki oficiri...

Đavo mi ne da mira...Slušaj Pavko, ako bude više od desetoro ljudi, ja plaćam ceo ceh! Ako bude manje - TI, rekoh.

N.P: Ti si Dinjo blesav, sto odsto. Svi su mi rekli i potvrdili da će doći i doći će. Spremi se da platiš debeo ceh!

JA: Dobro, ali upamti šta sam ti rekao. 

                   *****

Bašta "Zvezdara teatra". Tačno 21.00. Nebojša sa suprugom. Ja sa suprugom. Doktor Steva s ženom...Pera Kobra, iz Nebojšinog obezbeđenja, jedan od "Kobri" i Pavkov kum. DEVETORO, desetog, jedanaestog gosta nema, pa nema?!

Pavko plati ceh opklada je opklada, reč je reč, kad usput pita me Nebojša:

- Kako si znao da neće da dođu, a čvrsto su mi obećali?!

JA: Prijatelju, da ti kažem. Znam ljude i, veruj mi, svi oni su iskreno mislili da dođu na večeru...Ali, kad su stigli kući i rekli ženama da si SMENJEN, njihove supruge, koje su uvek pragmatičnije od muževa upitali su pitanje svih pitanja: KO ĆE UMESTO TEBE?! I, još važnije - ko će u "tvoju" vilu?!? I tu je bio kraj njihove iskrene, dotle, želje da dođu na večeru!

                             *****

Istina, bio je i deseti gost na večeri u "Zvehzdara teatru"?!

Samo, ne za stolom, već se SKRIVAO u žbunju i radio svoj posao: SLIKAO KO VEČERA S PAVKLOVIĆEM. Da se zna, UDBA uvek (D)OZNA!

PS: Ulovio ga je Pera Kobra i priveo stolu za kojim smo večerali...

- Jel si moj, ili Acin?! (general Aco Tomić, Koštuničin bezbednjak, koji je i sam, kasnije, prošao kao Nebojša. Smenjen je!)

"Fotograf": Pa, šefe, ja...

N.P: Sedi, jedi, pij i daj nam slike za uspomenu, kad ih napraviš...

Tako je to bilo leta gospodnjeg 2002. godine.

 

(Glas javnosti)