Povećanje carine pogađa sektor odeće: Nema više majica od 5 evra!

Trgovinski rat predsednika Donalda Trampa dolazi do vašeg garderobera, a najviše pogođeni proizvodi biće osnovni komadi.

„Osnovne potrebe u odeći, kao što su pamučne majice, donji veš i čarape, poskupeće brže i više, jer će potrošači morati da ih kupuju i dalje, uprkos povećanju cena“, rekao je Sheng Lu, profesor mode i studija odeće na Univerzitetu Delaware.

Drugim rečima, pošto kupci ove proizvode kupuju tokom cele godine, trgovci će ih morati brže ponovo nabavljati nego sezonske proizvode ili povremene haljine i odela koja se mogu skladištiti duže, objasnio je on. To znači da kompanije koje uvoze odeću to rade češće, povećavajući šanse da njihove isporuke budu opterećene carinama.

Sjedinjene Države nisu samo u velikoj meri zavisne od Kine, već i od jeftine proizvodnje odeće u zemljama poput Vijetnama i Bangladeša. Pošto ne postoje alternativni načini za proizvodnju odeće u Sjedinjenim Državama po konkurentnim troškovima ili u velikim količinama, kupci mogu očekivati da će plaćati 65% više za odeću i 87% više za obuću u narednoj godini, prema analizi Yale Budget Lab-a, nepartijske istraživačke organizacije. Cene odeće će ostati 25% više, a cena obuće 29% viša na duže staze.

Tramp pojačava pritisak: Malo je verovatno novo odlaganje recipročnih carina

Dodatno, Trampove carine povući će cene osnovne, masovno proizvedene odeće iz Kine više nego luksuznih proizvoda, jer su marže niže na jeftinijim proizvodima, rekao je Edward Gresser, potpredsednik i direktor za trgovinu i globalna tržišta u Progressive Policy Institute-u, levičarskom think tank-u.

Još pre Trampove nove tarifne agende, odeća koja se uvozi u Sjedinjene Države imala je neke od najviših dažbina u bilo kojoj industriji — nasleđe velike domaće industrije tekstila iz 19. i 20. veka i povećanje carina na Kinu u poslednjim godinama. U 2024. godini, odeća je činila 5% uvoza, ali je predstavljala čak 26% prikupljenih carina, prema podacima Američke asocijacije za odeću i obuću.

Trampove carine dodatno će povećati ove stope na odeću, ostavljajući trgovcima manje prostora da upiju bilo kakav rast troškova na proizvode sa niskim maržama.

Međutim, većina luksuznih proizvoda proizvodi se u Evropi, poput kožnih torbi i obuće iz Italije i Španije i satova iz Švajcarske. Troškovi luksuznih proizvoda mogu porasti, ali će povećanje cena biti manje uočitno nego za proizvode uvožene iz Kine, kažu analitičari. Na primer, Hermès je najavio da će cene svojih luksuznih torbi i šalova porasti od 1. maja kako bi „u potpunosti nadoknadio“ uticaj carina.

„Industrije lepote i luksuza čini se da su zaštićene od najgorih carina“, navodi se u izveštaju analitičara Telsey Advisory Group-a. Proizvodnja obuće višeg cenovnog ranga takođe se preselila iz Kine, dok je proizvodnja obuće masovne potrošnje ostala, dodaju oni.

Donald Tramp: Mala je verovatnoća za još jedno odlaganje carina od 90 dana

Veće cene osnovne odeće stvoriće pritisak na potrošače sa nižim primanjima, koji troše veći deo svog prihoda na osnovne proizvode kao što su odeća i obuća.

Najsiromašniji domaćinstva u Americi troše više nego tri puta veći procenat svog prihoda na odeću u poređenju sa najbogatijim domaćinstvima, prema izveštaju Trade Partnership Worldwide, ekonomske istraživačke firme, koja analizira podatke Biroa za radnu statistiku.

Kraj „de minimis“ izuzetka za pošiljke narednog meseca — koji omogućava paketima vrednim manje od 800 dolara da uđu u Sjedinjene Države bez poreza, što je velika korist za kineske e-commerce kompanije poput Shein-a i Temu-a — takođe će nesrazmerno uticati na niže prihode domaćinstava, prema istraživanju ekonomista sa UCLA i Yale-a.

Udeo paketa dostavljenih ispod „de minimis“ praga opada sa rastom prihoda, kako je pokazala studija, sa 48% paketa koji su poslati u siromašnija poštanska područja, u poređenju sa 22% za najbogatija poštanska područja u Sjedinjenim Državama.

„Za većinu, potrošači koji kupuju jeftine osnovne proizvode imaju mnogo manje raspoloživog prihoda“, rekla je Margaret Bishop, asistentkinja profesora na Parsons School of Design. „Ljudi sa nižih i srednjih socioekonomskih slojeva nesrazmerno su opterećeni carinama.“




Glas Javnosti/ B06S

SKINI APLIKACIJU