Potresan govor sina pilota Milenka Pavlovića: "Sa ovog aerodroma je odleteo u istoriju, u legendu"

- Nakon teških ratnih godina u bivšoj SFRJ, 24. mart 1999. godine dočekuje kao komandant 204. lovačko-avijatičarskog puka. Nakon herojskih podviga njegovih kolega, Arizanova, Radosavljevića, koji u prvim danima rata stradao kao najmlađi pilot, Perića, Emetija, Kulačina, Ilića, Nikolića, Milutinovića, Milenkovića, Zoraje, sa ovog aerodroma, sa ove piste, naš otac, 4. maja 1999. godine, ugledao prema svojim precima, poleteo ne na običan borbeni zadatak, nego u istoriju, u legendu, u priču. Krenuo je u boj sa onima koji ne znaju ni za istoriju, ni za korene, ni za slavu, ni za čast, ni za ponos, ni za ljudsko dostojanstvo. 

Na današnji dan 1999.g. život je izgubio legendarni heroj srpskog naroda i Srbije Milenko Pavlović, pokazujući celom svetu šta znači ljubav prema svom narodu i zemlji.
Neka je večna slava i hvala besmrtnom heroju. pic.twitter.com/wYcoG3cxTg

— Jovana Ćirković (@rilivadivuk) May 4, 2020

Poleteo je da štiti nejač, ne samo grada Valjeva, nego i Kolevku našu, i našega naroda, i mesto našega rođenja, Kosovo i Metohiju. Pokazujući nam da za nas Kosovo i Metohija nije geografija jednog prostora, već topografija životnog smisla i opredeljenja, koja nas podseća da sve što činimo i sve za što se borimo mora biti u ime zavetne zemlje. Ako nije za Kosovo i Metohiju, za šta je? Ako nisu gazimestanska, kakva su to polja? Kao i to da je najdublja i najnesebičnija ljubav u stanju da se odrekne sebe same radi nekog drugog. Zato kada govorimo o Milenku Pavloviću, i ako je naš otac, on je nešto više od toga, i tako ga više ne smemo gledati, jer bismo ga prisvajali samo za sebe. On pripada svima i verujemo da njegov život, njegova ljubav, njegovo polaganje života za bližnje svoje, motiviše sve mlade ljude kako ovde na radnom mestu, tako i u životu - dodao je.