Polovina registrovanih preduzetnika ima od dvoje do devetoro zaposlenih

Od 360.000 preduzetnika registrovanih u Agenciji za privredne registre (APR) njih trećina ima nula ili jednog zaposlenog, polovina ima od dva do devet radnika, dok preostalih 16 odsto ima od 10 do 49 zaposlenih.

Upravo zbog udela ovih firmi u domaćoj privredi, na njih treba obratiti pažnju i osnažiti ih. Najveća prepreka u poslovanju za skoro polovinu preduzetnika jeste funkcionisanje Poreske uprave, dok trećina ističe složenost radno-pravnih propisa, glavni su nalazi istraživanja koje je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) sprovela u saradnji a Ipsos strategic-om.

Istraživanje je sprovedeno na 203 preduzeća i preduzetnika u toku marta i aprila 2025. godine, na onim preduzećima koja su registrovana u APR-u i koja imaju do 49 zaposlenih.

„Preduzetnici su nosioci ekonomije, ali često bez oslonca u sistemu. Savet je formiran da ih osnaži i uključi u dijalog – da ih država čuje na vreme, a ne tek kada porastu. Želimo da im olakšamo put do informacija, propisa i podrške koje su im zaista potrebne“, rekla je programska direktorka NALED-a Jelena Bojović.

Rezultati pokazuju da sedam od 10 predstavnika ovakvih biznisa veruje da bi početnicima pomogla finansijska podrška državnih fondova, namenjenih nabavci opreme i materijala.

Skoro 60 odsto smatra da bi početnicima značile subvencije za nova radna mesta, a više od polovine njih navodi isto za umanjenje neporeskih nameta i taksi.

Kao najveći problem za poslovanje preduzeća i preduzetnici vide način funkcionisanja Poreske uprave, dok trećina ističe radno-pravne propise.

Takođe, 27 odsto njih smatra da su način obračunavanja i plaćanja neporeskih nameta i inspekcijski nadzor najveći problemi za poslovanje.

Kao poželjnu izmenu propisa preduzetnici i preduzetnice vide ukidanje članstva u Privrednoj komori Srbije, ali i smanjenje poreskog opterećenja na zarade. Trećini biznisa koja su učestvovala u istraživanju bilo bi značajno da se smanje neporeski nameti i da se digitalizuju državne usluge.

„Administracija vezana za poreska rešenja i uverenja za gotovo polovinu preduzetnika predstavlja najveći izazov, a prate ga složeni radno-pravni propisi i parafiskalna opterećenja. Većina biznisa, 85 odsto njih, pokreće se iz ličnih sredstava, dok se za dalji razvoj najčešće oslanjaju na sopstvenu dobit“, rekla je senior menadžerka Ipsos-a Ana Antić.

Problem većini preduzetnika jeste i samo informisanje o promenama u regulativi. Tako se 91 odsto njih informiše o ovim promenama isključivo putem svojih računovođa savetnika, dok se drugi informišu i putem zvaničnih veb sajtova institucija u Srbiji, preko kolega, prijatelja i poznanika, ali i specijalizovanih portala i publikacija. Najmanji broj njih se informiše putem medija i onlajn portala za preduzetnike, pokazuje istraživanje.

Nešto više od 80 odsto privrednika ima otvoren nalog na portalu eUprava za poslovne svrhe, a nešto više od trećine navodi da koristi svoj nalog, sok oko polovine tvrdi da nalog uglavnom koriste zaposleni ili računovođa.

Za male ali i velike biznise digitalni svet i alati su veoma značajni u poslovanju. Tako istraživanje i pokazuje da gotovo polovina manjih preduzeća i preduzetnika koristi digitalne alate u svom poslovanju a od njih su najpopularnije društvene mreže. Žene češće od muškaraca koriste platforme za upravljanje zalihama, a ređe digitalno oglašavanje.

I pored ovoga, istraživanje pokazuje, da polovina njih ipak ne koristi ni jednu vrstu digitalnih alata.

Poslovanje pokreću najčešće od ušteđevine

Preduzetnici u Srbiji najčešće pokreću poslovanje pomoću lične ušteđevine

Nakon osnivanja, za dalji rast i razvoj biznisa, privrednici se najčešće oslanjaju na stečenu dobit, potom na bankarske kredite. Tako, tek svaki deseti preduzetnik koristi sopstvena sredstva odnosno ušteđevinu za dalji razvoj poslovanja.

Interesantan je i podatak da žene na poziciji vlasnika ili direktora značajno češće od muškaraca odlučuju da prošire poslovanje uz pomoć kredita.


Glas javnosti /N011S  

SKINI APLIKACIJU