Pogledajte gde je Srbija po Globalnom indeksu organizovanog kriminala: Od droge, huligana i trgovine ljudima
Autor: Glas javnosti
Srbija je treća u Evropi po Globalnom indeksu organizovanog kriminala za 2023. godinu. Od 193 države u svetu, Srbija je na 40. mestu.
Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) predstavila je na svom sajtu Indeks transnacionalnog organizovanog kriminala u svetu.
Kako su naveli, nastavljen je trend rasta organizovanog kriminala na globalnom nivou, a 83 odsto svetske populacije živi u uslovima visoke stope kriminaliteta.
Nasuprot tome, broj ljudi koji žive u uslovima niske otpornosti na organizovani kriminal značajno je opao – na 62 odsto svetske populacije u poređenju sa 79,4 odsto iz 2021.
Trgovina ljudima u Srbiji
U izveštaju GI-TOC se ističe da Srbija nastavlja da bude izvor, tranzit i odredište za žrtve trgovine ljudima.
„Srpske žene i deca su izloženi seksualnoj trgovini, uključujući i dečje brakove u susednim zemljama, dok se muškarcima najčešće trguje radi prinudnog rada, uglavnom u građevinskoj industriji“, navode.
Dodaje se da strani radnici, uglavnom iz Vijetnama i Indije, susreću se sa prinudnim radom u Srbiji.
Ukazuje se da je prisutna i seksualna eksploatacija na internetu, posebno dece, koja je „uobičajen sajber zločin trgovine ljudima u Srbiji“, a učestalost se povećala tokom i nakon pandemije kovid-19, pošto su trgovci ljudima prilagodili svoje operacije i prešli na metode onlajn regrutacije, kao što su društvene mreže.
„Krijumčarenje ljudi je dugotrajno pitanje u Srbiji, zbog lokacije zemlje na balkanskoj migrantskoj ruti. Nedavni porast broja nelegalnih migranata u Srbiji doveo je sledstveno tome do porasta krijumčarenja ljudi, kao i broja kriminalnih grupa umešanih u te aktivnosti. Kao posledica toga, oružani konflikti među krijumčarskim grupama su postali brojniji. Stroža kontrola na granicama sa Hrvatskom i Mađarskom dovela je do pojave novih neformalnih ruta koje preko Srbije i Crne Gore idu u Bosnu i Hercegovinu (zapad) ili iz Srbije u Bugarsku i Rumuniju (istok). Žrtve krijumčarenja ljudi u Srbiji uglavnom potiču iz Avganistana, Pakistana, Bangladeša i Sirije. Kriminalni šefovi obično upravljaju operacijama izvan zemlje, i dok većina krijumčara deli nacionalnost svojih žrtava, lokalni kriminalci se često bave unutrašnjim transportom i nelegalnim graničnim prelazima“, navodi se u izveštaju.
Iznuda
Ističe se da je u Srbiji rasprostranjena i iznuda, ali da je potcenjena.
„Uobičajeno je da pojedinci iznuđuju relativno male svote novca od ljudi u teškoj finansijskoj situaciji preko zelenaša. U mnogim slučajevima, takozvane huliganske kriminalne grupe koje upravljaju privatnim kompanijama za obezbeđenje uzimaće novac od restorana i klubova u zamenu za zaštitu. Žrtve generalno ne obaveštavaju vlasti o ovakvim zločinima, iz straha od posledica, a taj fenomen se uglavnom ne prijavljuje“, ocenjuje se u izveštaju.
Trgovina oružjem i falsifikatima
Navodi se i da Srbija ostaje jedan od glavnih proizvođača oružja u istočnoj Evropu, a vatreno oružje se preusmerava na ilegalno tržište.
„Poboljšana granična kontrola, određeni stepen zasićenosti tržišta i povećanje kapaciteta za sprovođenje zakona doveli su do znatnog pada nivoa trgovine ljudima, o čemu svedoči smanjenje broja vatrenog oružja i municije presretnutih na granici poslednjih godina. Međutim, tržište nelegalnog vatrenog oružja je i dalje značajno. Pištolji su lako dostupni kriminalnim akterima, a ilegalna trgovina oružjem je popularan izvor prihoda kriminalnih grupa u Srbiji. Zemlja je takođe tranzitno čvorište u protoku konvertibilnog oružja kroz zapadni Balkan. Operacije trgovine ljudima obično uključuju nekoliko dobro povezanih pojedinaca sa vezama sa organizovanim kriminalnim grupama koje koordiniraju kupovinu i transfer“, piše u izveštaju.
Takođe, u Srbiji, koja je zemlja porekla i odredišta ovog tržišta, preovlađuje falsifikovana roba, posebno tekstilni proizvodi.
„Obim trgovine falsifikatima u regionu sugeriše visok stepen sofisticiranosti i dosluha sa logističkim kompanijama. Međutim, ekonomski uticaj na zemlju je i dalje ograničen. Što se tiče ilegalne trgovine akciznim proizvodima, Srbija je istaknuto tranzitno područje za duvanske proizvode, uglavnom krijumčarene iz Azije i sa Bliskog istoka. Oni obično stižu na Balkan preko jadranskih luka i uglavnom se proizvode u Ujedinjenim Arapskim Emiratima ili Kini. Glavni negativni efekti nedozvoljene trgovine duvanom u Srbiji su narušavanje lokalne privrede i izgubljene carine i porezi. Iako se cigaretama iz Srbije uglavnom trguje u zapadnoj i centralnoj Evropi, postoji interna tražnja, a neke ostaju u Srbiji da se prodaju na sivom tržištu“, ukazuje se.
Nelegalna seča šuma i krijumčarenje egzotičnih životinja
U Srbiji je aktivno i tržište nelegalne seče šuma, navodi se u izveštaju i dodaje da je ovaj prekršaj u porastu poslednjih godina.
Nelegalna seča se dešava često u šumama u privatnom vlasništvu, gde je bezbednost neadekvatna, ali i u državnim šumama, gde krađu često olakšavaju korumpirani šumari.
„Kontrola nelegalne seče i krađe je loša, jer su agencije odgovorne za ovu vrstu prekršaja često podložne podmićivanju, a poznato je da su i sami šumari umešani“, navodi se.
I krivolov je, takođe, veoma prisutan.
„Ilegalni lov na lisice i jelene uobičajen je u ruralnim područjima, uz krivolov ptica. Pored toga, krivolovom je veoma ugrožena populacija bizona. Srbija je, takođe, odredište i možda tranzitna zemlja za nelegalne egzotične životinje, za snabdevanje rastućeg tržišta egzotičnih kućnih ljubimaca“, navodi se u izveštaju.
Dodaje se da se posmatra nedavni porast količine krijumčarenog zlata, što čine organizovane kriminalne grupe.
Gorivo, čija destinacija je često Kosovo, smatra se najuobičajnijim krijumčarskim proizvodom Srbije.
„Rat u Ukrajini i socio-ekonomske posledice pandemije kovid-19 dovele su do znatnog porasta krijumčarenja goriva preko reka. Zabrinutost stvara i nelegalni projekti iskopavanja litijuma, kao i peska i šljunka“, ukazuje se.
Trgovina drogom
Kada se radi o trgovini drogom, tržište heroina je najrasprostanjenije u Srbiji.
„Srbija je tranzitno čvorište heroina koje povezuje istok sa zapadom, u šta je umešano nekoliko organizovanih kriminalnih grupa, i postoje dokazi o saradnji između kriminalnih organizacija u Srbiji i susednih zemalja. Prisutno je i primetno nasilje u vezi sa srpskim tržištem heroina, zahvaljući učešću nacionalnih i međunarodnih mafijaških grupa. Štaviše, odgovor nadležnih organa je neadekvatan, zbog korupcije“, ističe se u izveštaju.
Dodaje se da Srbija ostaje tranzitna i odredišna zemlja za trgovinu kokainom, u čemu srpske kriminalne grupe sarađuju sa crnogorskim podzemljem. Što se tiče domaće potrošnje kokaina, dostupnost i potražnja u Srbiji su u porastu, a droga utiče na sve veći deo stanovništva. Međutim, potrošnja u zemlji je i dalje ispod proseka.
Kanabis je najuobičajenije korišćena droga u Srbiji, najviše zbog toga što nije skup. S tim tržištem uopšte nije ili je vrlo malo povezano nasilje. Takođe u mnogim delovima Srbije postoji sve izraženiji trend uzgoja kanabisa.
Kada su u pitanju sintetičke droge, Srbija je uz Bugarsku, glavni njen izvor u istočnoj Evropi.
Finansijski zločini
Nedavno je došlo i do povećanja incidenata povezanih sa sajber kriminalom, na čijoj meti su mala i srednja preduzeća, medijski akteri i organizacije civilnog društva, navodi se.
„Kao najveća ekonomija u regionu, sa najrazvijenijom infrastrukturom, Srbija privlači znatne strane investicije, ali i pruža brojne mogućnosti za finansijske zločine. Sumnja se da su projekti javnih nabavki, kao i procesi privatizacije, podložni političkom uticaju i koruptivnim šemama. Drugi oblik prevare je nameštanje tendera u korist kompanija koje su u vlasništvu ili su povezane sa visokim političarima, što rezultira štetom po javne fondove. Utaja poreza je takođe široko rasprostranjena, posebno u građevinskoj industriji, gde veliki broj radnika nema zvanične ugovore“, ističe se u izveštaju.
Takođe, ukazuje se da „državni akteri koriste kriminalce i kriminalne grupe da izvrše kontrolu nad subjektima privatnog i javnog sektora“.
„Pored toga, neki visokorangirani političari su navodno u savezu sa fudbalskim huliganima, dobijajući od njih zaštitu u zamenu za to što im dozvoljavaju da vrše nezakonite aktivnosti. Državni akteri su takođe u velikoj meri uključeni u organizovani kriminal, posebno u javnim nabavkama. Štaviše, kriminalne mreže su široko rasprostranjene i održavaju veze koje omogućavaju dobru kontrolu kriminalnih tržišta i članova. Kriminalne mreže obično koriste iznudu i zastrašivanje da kontrolišu kriminalna tržišta i političke veze. Strateški i geografski položaj Srbije, u kombinaciji sa velikom regionalnom potražnjom za narkoticima, posebno u EU i Turskoj, ubrzao je aktivnosti kriminalnih grupa. Pored toga, takozvani fudbalski huligani izazivaju zabrinutost, jer imaju tendenciju da sarađuju sa kriminalnim mrežama, u nekim slučajevima pružajući logističku podršku“, ističe se.
Navodi se i da „crnogorski kriminalni akteri, uglavnom u formi mafijaških grupa, dominiraju kriminalnom ekonomijom u Srbiji, dok Kina i Rusija takođe imaju snažan uticaj, što im omogućavaju jake političke veze i ekonomski prodor u zemlji“.
„Iako su visoki političari davali izjave protiv organizovanog kriminala, pravni okvir je i dalje neefikasan, posebno u politički osetljivim slučajevima. Pored toga, ustavne promene koje dovode da usklađivanja sa evropskim standardima i preporukama još nisu usvojene u oblastima kao što su nezavisnost pravosuđa i drugih ključnih institucija, uloga parlamenta u imenovanjima sudija i kontrola parlamentarnih funkcija od strane političkih partija“, ukazuje se u izveštaju.
Dominacija SNS
Takođe, „dominacija vladajuće političke partije nad javnom sferom i pritisak na nezavisne medije, civilno društvo i političku opoziciju ukazuju na nedostatak transparentnosti i predstavljaju izazov političkim pravima i građanskim slobodama“.
Navodi se i da je upitna nezavisnost institucija za ljudska prava, koje nisu u potpunosti efikasne.
Osim toga, dodaje se, pritisak EU da se suzbije korupcija nije dao rezultate.
„Iako su značajni slučajevi korupcije izašli na videlo poslednjih godina, presude visokog profila su i dalje izuzetno retke“, ukazuje se.
Dodaje se i da pravosudne vlasti u Srbiji nisu u mogućnosti da istražuju i gone slučajeve korupcije na visokom nivou na nepristrasan i operativno nezavistan način.
Takođe, zemlja je izložena prilično velikom riziku od pranja novca, mada je poboljšala mere za borbu proitv pranja novca i finansiranja terorizma i pokazala znatan napredak u usklađivanju sa standardima Radne grupe za finansijsku akciju i ostvarila blagi opšti napredak.
Glas javnosti/N01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
