Todorović je stvorio Komandu Beograda — nevidljivu vojsku od 5.000 ljudi, među kojima su 3.500 nosili oružje skriveno ispod civilnih odela.
Njegovi ljudi su radili u administraciji, policiji, železnici, bolnicama — kao duhovi. Sakupljali su informacije, pare, sanitet, slali poruke radio-vezom Mihailoviću i Britancima. “Beograd je postao košnica špijuna, a Valter — čovek koga je Gestapo hteo po svaku cenu.”
Kada su shvatili da ne mogu da ga uhvate, Nemci su formirali poseban odsek „Anti DM“ — sa 1.100 agenata, goniometrima i vozilima koja su pratila radio-signale. 700 Gestapovaca i 400 folksdojčera iz 7. SS divizije „Princ Eugen“ lovilo je jednog čoveka — Valtera.
Njegova kontraobaveštajna igra bila je toliko moćna da su Nemci čak ubacili lažnog Valtera među četnike. Ali Žarko ih je sve vukao za nos, kao majstor pokera u sobi punoj prevaranata.
U samom vrhu Gestapoa radio je i dr Ivan Popov, dvostruki agent, brat onog Duška Popova, čoveka po kome je kasnije stvoren lik Džejmsa Bonda. On je preko četničke mreže dostavljao podatke Englezima. Nemci nikad nisu otkrili ko je.
Bio je tu i kapetan Džek Milinković, Amerikanac srpskog porekla, majstor špijunaže koji je imao ljubavnicu — sekretaricu samog generala Badera. Od nje je saznao da Nemci spremaju ogromnu akciju. I bio je u pravu.
Gestapo je udario iz svih pravaca. Uhapšen je Žarko Todorović, zajedno sa desetinama saradnika — profesora, studenata, mladih ljudi iz demokratske omladine. Pucnjava, izdaje, jauci u mraku.
Ljotićevci su dojavili adrese, a Valterova mreža se raspala u plamenu.
Mnogi njegovi saborci nisu preživeli. Do kraja avgusta 1943. na Jajincima je streljano preko 62.000 Srba i 13.000 Jevreja — većinom pristalice DM pokreta.
Žarka su vodili u Zagreb, mučili, pa u Mauthauzen.
Preživeo je.
Nije progovorio. Nijednu jedinu radio-stanicu nije odao.
Posle svega, čovek koga su mučili kao zver postao je pukovnik francuske armije, službenik u vladi Francuske. Živeo je tiho, daleko od domovine koja ga je zaboravila. Preminuo je u Parizu, posle 2000. godine, u dubokoj starosti.
Komunsti su ga proglasili zločincem, a njegovu priču — ukrali. Od njegovih podviga napravili su scenario za film „Valter brani Sarajevo“ i seriju „Otpisani“ — ali su junake obukli u crvene uniforme.
Njegove neprijatelje je fascinirala njegova hrabrost.
Isti oni koji su ga lovili, kasnije su ga zvali — „čovek senka, duh Beograda.“
“Žarko Todorović je imao moje puno ovlašćenje,” — svedočio je sam Draža Mihailović. “On je bio moj čovek u Beogradu.”
Filmski Valter branio je Sarajevo.
Pravi Valter — branio je Beograd, čast i slobodu naroda.
I nije se borio za ideologiju — nego za ljude.
Za istinu.
Glas javnosti
Ovo je bio pravi Valter: Major Žarko Todorović, živeo je kao heroj, umro zaboravljen daleko od otadžbine
Društvo
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Kada je Jugoslavija pala 1941. — većina je spustila glavu. Ali major Žarko Todorović nije znao šta znači predati se.
Kada je Jugoslavija pala 1941. — većina je spustila glavu. Ali major Žarko Todorović nije znao šta znači predati se.
Dok je Beograd goreo pod okupacijom, on i brat mu Boško (takođe oficir) priključili su se Draži Mihailoviću i započeli nešto što je Gestapo nazvao “Najopasnija ilegalna mreža u Evropi.”
Potpukovnik
— POKRET 7 JULI (@pokret7jul) November 13, 2021
Žarko Todorović Valter‼ pic.twitter.com/TeqMnJWefg
Todorović je stvorio Komandu Beograda — nevidljivu vojsku od 5.000 ljudi, među kojima su 3.500 nosili oružje skriveno ispod civilnih odela.
Njegovi ljudi su radili u administraciji, policiji, železnici, bolnicama — kao duhovi. Sakupljali su informacije, pare, sanitet, slali poruke radio-vezom Mihailoviću i Britancima. “Beograd je postao košnica špijuna, a Valter — čovek koga je Gestapo hteo po svaku cenu.”
Kada su shvatili da ne mogu da ga uhvate, Nemci su formirali poseban odsek „Anti DM“ — sa 1.100 agenata, goniometrima i vozilima koja su pratila radio-signale. 700 Gestapovaca i 400 folksdojčera iz 7. SS divizije „Princ Eugen“ lovilo je jednog čoveka — Valtera.
Njegova kontraobaveštajna igra bila je toliko moćna da su Nemci čak ubacili lažnog Valtera među četnike. Ali Žarko ih je sve vukao za nos, kao majstor pokera u sobi punoj prevaranata.
U samom vrhu Gestapoa radio je i dr Ivan Popov, dvostruki agent, brat onog Duška Popova, čoveka po kome je kasnije stvoren lik Džejmsa Bonda. On je preko četničke mreže dostavljao podatke Englezima. Nemci nikad nisu otkrili ko je.
Bio je tu i kapetan Džek Milinković, Amerikanac srpskog porekla, majstor špijunaže koji je imao ljubavnicu — sekretaricu samog generala Badera. Od nje je saznao da Nemci spremaju ogromnu akciju. I bio je u pravu.
Gestapo je udario iz svih pravaca. Uhapšen je Žarko Todorović, zajedno sa desetinama saradnika — profesora, studenata, mladih ljudi iz demokratske omladine. Pucnjava, izdaje, jauci u mraku.
Ljotićevci su dojavili adrese, a Valterova mreža se raspala u plamenu.
Mnogi njegovi saborci nisu preživeli. Do kraja avgusta 1943. na Jajincima je streljano preko 62.000 Srba i 13.000 Jevreja — većinom pristalice DM pokreta.
Žarka su vodili u Zagreb, mučili, pa u Mauthauzen.
Preživeo je.
Nije progovorio. Nijednu jedinu radio-stanicu nije odao.
Posle svega, čovek koga su mučili kao zver postao je pukovnik francuske armije, službenik u vladi Francuske. Živeo je tiho, daleko od domovine koja ga je zaboravila. Preminuo je u Parizu, posle 2000. godine, u dubokoj starosti.
Komunsti su ga proglasili zločincem, a njegovu priču — ukrali. Od njegovih podviga napravili su scenario za film „Valter brani Sarajevo“ i seriju „Otpisani“ — ali su junake obukli u crvene uniforme.
Njegove neprijatelje je fascinirala njegova hrabrost.
Isti oni koji su ga lovili, kasnije su ga zvali — „čovek senka, duh Beograda.“
“Žarko Todorović je imao moje puno ovlašćenje,” — svedočio je sam Draža Mihailović. “On je bio moj čovek u Beogradu.”
Filmski Valter branio je Sarajevo.
Pravi Valter — branio je Beograd, čast i slobodu naroda.
I nije se borio za ideologiju — nego za ljude.
Za istinu.
Glas javnosti
SKINI APLIKACIJU
