Ovo je bio drugi najtopliji maj u istoriji: Prete suše i nestašice vode

Naučnici upozoravaju da bi nastavak sušnih uslova mogao da dovede do ozbiljnih nestašica vode širom Evrope, ukoliko se tokom leta ne zabeleže obilnije padavine

Planeta se zagreva, a najnoviji podaci evropskog servisa za klimatske promene Kopernikus potvrđuju zabrinjavajući trend - maj 2025. godine bio je drugi najtopliji maj ikada zabeležen na globalnom nivou, odmah nakon maja 2020. godine.

Prethodna dva meseca takođe su zabeležila ekstremne temperature – mart je bio najtopliji u istoriji, a april drugi najtopliji od početka merenja.

Ugroženi voda i usevi širom Evrope

Naučnici upozoravaju da bi nastavak sušnih uslova mogao da dovede do ozbiljnih nestašica vode širom Evrope, ukoliko se tokom leta ne zabeleže obilnije padavine. Poljoprivrednici već prijavljuju velike štete na usevima, što dodatno pogoršava situaciju.

Prema podacima Kopernikusa, prosečna globalna temperatura u maju iznosila je 15,79 stepeni Celzijusa, što je 0,53 stepena više od proseka za period 1991–2020 i čak 1,4 stepena iznad proseka iz predindustrijskog perioda (1850–1900), koji se koristi kao globalna referentna tačka.

Tržni centar u Srbiji uskoro dobija dodatnih 10.000 kvadrata

Najmanje padavina od 1979. i rekordno toplo more

U velikim delovima severne i centralne Evrope, kao i u južnim delovima Rusije, Ukrajine i Turske, količina padavina bila je ispod proseka, a u severozapadnim delovima Evrope zabeležen je najniži nivo vlažnosti zemljišta i kišnih dana od najmanje 1979. godine.

Istovremeno, temperature površine mora u severoistočnom Atlantiku dosegle su rekordne vrednosti, najviše otkako se vrše merenja.

Klimatski prag opasno blizu

Podsećamo, Pariskim klimatskim sporazumom iz 2015. godine postavljen je cilj da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa. Iako se taj cilj procenjuje na osnovu višegodišnjeg proseka, činjenica da sve više meseci probija ovaj prag jasno ukazuje na ubrzanje klimatske krize.

Upozorenja iz naučne zajednice su sve oštrija - ako se ovakav trend nastavi, ekstremne suše, poremećaji u snabdevanju vodom i gubici u poljoprivredi mogli bi postati nova realnost širom Evrope – pa i Srbije.


Glas javnosti/D03S

SKINI APLIKACIJU