Otkriveno kako je Ajnštajn učio svog sina da proširi svoje znanje
Autor: Glas javnosti
Da li je Ajnštajn najveći genije u istoriji ili samo u 20. veku ili čak ni u 20. veku ili uopšte i nije nikakav genije — to neće biti predmet ovog kratkog teksta.
Čak i da nije ono što se obično misli, čak i da je plagirao veći deo svojih teorija, tj. uzeo već postojeće teorije i sklopio ih na originalan način, čak i da mu je Mileva pomogla a on joj to nije priznao, ipak se radilo o velikom naučniku, velikom teorijskom fizičaru.
Ljudi imaju tendenciju da odlaze u dve krajnosti i ne znaju da se obuzdaju, ni u slavljenju nekoga ni u njegovom osporavanju.
Bespotrebno je i moralisati; Mileva i on su se sporazumno rastali 1914, ali se on obavezao da će joj pet godina davati polovinu svoje godišnje zarade za odgajanje dece pre nego što se steknu zakonski uslovi za razvod, i to je (uglavnom) poštovao — koliko razvedenih očeva znate koji prilježno daju novac za alimentaciju?
A koliko ih znate koji svojoj deci daju pametne savete? Pismo adresirano na 11-godišnjeg Hansa Alberta napisano je 4. novembra 1915. godine, čim je završio pisanje svog rada o opštoj teoriji relativnosti, na šta implicitno referencira u pismu; i dalje se nalazio u Berlinu, dok je Mileva sa sinovima (drugi je bio Eduard, zvani „Tete”) bila u Beču.
„Moj dragi Alberte,
Juče sam primio tvoje drago pismo i bio sam veoma zadovoljan njime. Već sam se plašio da mi više uopšte nećeš pisati.
Rekao si mi kad sam bio u Cirihu, da ti je čudno kada dođem u Cirih. Stoga smatram da je bolje da se sretnemo na nekom drugom mestu, gde nam niko neće remetiti udobnost. U svakom slučaju ću te podsticati da svake godine provedemo mesec dana zajedno, kako bi video da imaš oca kojem si drag i koji te voli.
Takođe možeš naučiti mnogo dobrih i lepih stvari od mene, ono što drugi teško da mogu ti ponude (možda strelica upućena Milevi; prim. nov). Ono što sam postigao kroz naporan rad neće biti samo tu za strance već posebno za moje dečake. Ovih dana sam završio jedan od najlepših radova u mom životu, kada porasteš, pričaću ti o tome.
Milo mi je što nalaziš radost u sviranju klavira. To i stolarstvo su po mom mišljenju za tvoj uzrast najbolje aktivnosti, bolje čak i od škole. Jer to su stvari koje pristaju mladoj osobi poput tebe veoma dobro.
Na klaviru uglavnom treba da sviraš ono što ti čini zadovoljstvo, čak i ako učitelj to ne zadaje. Tako se najbolje uči, kada toliko uživaš u onome što radiš da ne primećuješ vreme koje protiče. Ja sam ponekad toliko zaokupljen svojim poslom da zaboravim na podnevni obrok... Budi sa Tetom ljubljen od svog tate. Pozdravi mamu.”
Glas javnosti/T02S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
