ODREKLI SE VINA? Vinogradari primorani da se odriču zemljišta

Potrošnja crnog vina u Francuskoj je značajno opala u prethodnim decenijama, u korist piva i drugih pića.

Čak je i „nektar bogova“ podložan klimatskim promenama i pomami za zanatskim pivom.

Vinari u prestižnom regionu Bordoa spremaju se da počupaju hiljade hektara vinograda, jer su izmenjene potrošačke navike i globalno zagrevanje pogodili jedan od dragulja francuske poljoprivredne industrije.

FRANCUSKA NE ŽELI DA PRIZNA DA PLANIRA VOJNU INTERVENCIJU NA NIGER

Uzimajući u obzir status Bordoa u javnosti, ovo bi moglo da deluje iznenađujuće. Ipak, kombinacija faktora, uključujući pad potrošnje crnog vina, pad potražnje iz Kine i poteškoće u proizvodnji vina u sve toplijem okruženju, upadljivo transformiše proizvodnju vina u Francuskoj.

Potrošnja crnog vina je značajno opala u poslednjim decenijama, jer se Francuzi okreću drugim pićima, poput piva. Dok vrhunska vina iz Bordoa i dalje imaju svoje kupce, potražnja za vinima masovne proizvodnje opada.

To je snizilo cene do te mere da je za mnoge proizvođače rušenje vinograda i dobijanje nadoknade bolja opcija nego da nastave da prave vino.

Francuska vlada planira da potroši milione evra da pomogne vinarima u čupanju vinove loze – proces koji se naziva „krčenje“ (grubbing up). Taj proces ima za cilj smanjenje proizvodnje, uz istovremeno omogućavanje vinogradarima da prenamene zemljišta za druge aktivnosti. Biće sproveden ove jeseni, a proizvođači će dobiti obeštećenje krajem godine.

Javna sredstva će biti korišćena za pretvaranje neprodatog vina u industrijski alkohol za parfeme ili sredstva za dezinfekciju ruku.

Vlasti nude oko 6.000 evra za svaki uklonjeni hektar. Do sada je već podneto oko hiljadu predprijava za program departmana Žirond, dom legendarnog vina Bordo. Dok jedna trećina prijavljenih želi da potpuno ukloni svoje vinograde i napusti vinarstvo, ostali nastoje da smanje proizvodnju i fokusiraju se na kvalitetnija vina.

Za Stefana Gabara, koji poseduje 40 hektara u Bordou i uglavnom proizvodi crno vino, smanjenje proizvodnje je jedini način da se prilagodi padu prodaje.

„Imamo problema da prodamo sve što proizvedemo i radije ćemo smanjiti obim proizvodnje i da ga uskladimo sa onim što možemo da prodamo“, rekao je Gabar i dodao da planira da ukloni oko deset hektara.

Prošle godine, prodaja mu je opala za oko 30 odsto u odnosu na period pre pandemije koronavirusa. Prekomerna proizvodnja, koju Gabar naziva „nedovoljnom potrošnjom“, dovodi do toga da vinari moraju da daju svoje proizvode po izuzetno niskim cenama.

Gabar objašnjava da se vrhunska boca Bordoa može ponekad naći i za dva evra u supermarketima.

„Komplikovano je raditi uz boce koje se prodaju po tako niskim cenama“, rekao je.

Francuska: Šteta od protesta 650 miliona evra

Takve cene opisuje kao gubitak vrednosti i imidža za sve vinogradare koji pokušavaju da promovišu brend Bordo.

U drugoj polovini 2022. godine, cena crnog vina iz Bordoa pala je za 21 odsto u odnosu na prosečnu cenu u prethodnih pet godina, pokazuju podaci francuskog Ministarstva poljoprivrede. Istovremeno je blago porasla prosečna cena belih vina Bordo.

Kada je reč o izvozu, situacija nije mnogo bolja. Kina, koja je još uvek glavna izvozna destinacija Bordoa, zaustavila je sav uvoz tokom pandemije. Iako je izvoz pokrenut od tada, tek treba da dostigne predpandemijski nivo. Izvoz Bordoa u Kinu je opao za skoro četvrtinu u odnosu na prethodnu godinu, prema podacima CIVB-a, grupe koja predstavlja stotine proizvođača i prodavaca iz Bordoa.

Tenzije su podrile izvoz u SAD, drugog najvećeg uvoznika. Bivši predsednik Donald Tramp je uveo carine na francusko vino, kao deo dugogodišnje transatlantske borbe oko subvencija proizvođačima aviona Airbus i Boing. Uprkos tome što su tarife u međuvremenu ukinute, proizvođači kažu da i dalje ima uticaja te odluke.

Promena preferenci potrošača je ključni pokretač opadajućeg trenda u vinskoj industriji, jer bi prodaja piva u francuskim supermarketima po prvi put ove godine mogla da nadmaši vino.

Istraživanje od prošle godine je pokazalo da je potrošnja crnog vina opala za 32 odsto u poslednjoj deceniji.

„Mlađi ljudi ne piju toliko vina. To je očigledno u Francuskoj“, smatra Gabrijela Petrik, istoričarka hrane.

Klimatske promene igraju dvostruku ulogu u vinskoj krizi u Bordou. Duža leta i više temperature okreću potražnju potrošača više ka belim i roze vinima.

„Leti, kada su temperature veoma visoke, ljudi su skloniji da piju osvežavajuća pića niske temperature, poput belog vina, rozea i kremana“, rekao je Stefan Gabar, napominjući da se proizvođači iz Bordoa sve više fokusiraju na proizvodnju tih vrsta vina.

S druge strane, visoke temperature bi mogle da utiču na promenu ukusa tradicionalnih vina Bordoa i tako da ih ostave bez dugogodišnjih konzumenata.

„Bordo ima mnogo problema zbog klimatskih promena“, rekla je istoričarka hrane Petrik, napominjući da bi vinari mogli da pribegnu tehnološkim rešenjima, kao što su uklanjanje alkohola ili promena proporcija u mešavini grožđa za optimizaciju ukusa.

Prema postojećim pravilima, vino Bordo može da se proizvodi samo od određenih sorti grožđa, koje potiču iz definisanih područja. Ali, u pokušaju da se prilagode klimatskim promenama, francuske vlasti su dozvolile vinarima iz Bordoa da uvedu nove sorte grožđa u mešavinu, kako bi prilagodili ukus. Ali, te promene bi mogle da potraju, jer ih trenutna pravila dozvoljavaju samo ako se rade postepeno i pod strogom kontrolom.

Francuska na putu bez povratka

Za Renoa Žana, još jednog vinara iz Bordoa, ta pravila su isuviše stroga.

„Trebalo bi da malo liberalizujemo praksu, kako bismo eksperimentisali i stvarali vina koja su bliža promenljivom ukusu potrošača“, rekao je Žan, koji će ukloniti 15 od svojih 35 hektara vinograda.

Više od polovine njegovih boca se izvozi u Kinu, gde namerava da se sastane sa kupcima u novembru. Određivanje minimalne cene bi moglo da bude rešenje da se zaustavi trka za dno između vinara iz Bordoa, za koju kaže da šalje pogrešnu poruku kupcima, uključujući i Kinu.

„Udaljavaju se od Bordoa, jer uvek postoji neko ko može da proda jeftinije od mene“, istakao je Reno Žan, koji predviđa izazovna vremena koja su pred vinarima iz Bordoa.

Gabar pokušava da bude optimističniji.

„Ovo krčenje će pomoći ljudima koji žele da prestanu da rade u vinogradarstvu da se penzionišu i da se možda zadrži mlađa i dinamičnija populacija proizvođača, koja je više orijentisana ka dodavanju vrednosti“, smatra on.

Glas javnosti/ N01S

SKINI APLIKACIJU