Najveće greške lidera bez emocionalne inteligencije – da li ih i vi pravite?

Šta izdvaja najuspešnije lidere? Znanje, inteligencija, motivacija, kreativnost i vizija igraju veoma bitnu ulogu, ali emocionalna inteligencija može da bude od presudne važnosti.

Istraživanja pokazuju da je emocionalna inteligencija jedinstvena veština koja vam pomaže da izgradite bolje odnose, glatko rešavate konflikte i povećate zadovoljstvo poslom.

Emocionalna inteligencija i liderstvo

Ali ima još toga. Emocionalna inteligencija je odavno prepoznata kao jedan od najznačajnijih i najuticajnijih aspekata liderstva. Kada radite sa drugim ljudima, emocionalna otvorenost omogućava da se povežete sa svojim zaposlenima da bi ih bolje razumeli i da bi priznali kako se osećaju. Na timskim sastancima, na primer, otvoren razgovor stvara nove nivoe angažovanja, energije i kreativnog razmišljanja.

Koje meso u Srbiji se najviše jede a koje najmanje

Međutim, postoji mračna strana liderstva ako vam nedostaju veštine emocionalne inteligencije. Kada ne možete da iskoristite svoje i emocije drugih, i kada strah i anksioznost prodiru u vašu percepciju o tome kako stvari izgledaju, komunikacija počinje da se kvari, a psihološka sigurnost nestaje.

Ovo može da dovede do katastrofe u timskom okruženju. Postoje četiri uobičajene greške lidera, piše Inc.

1. Boje se lične interakcije

Neki lideri pokazuju slabu emocionalnu inteligenciju izbegavanjem ljudske interakcije i nedostupnošću, posebno kada su potrebni zaposlenima, a još više u teškim vremenima. Oni više vole da komuniciraju putem e-pošte kako bi izbegli konflikt i direktno rešili problem. Oni samo žele da čuju dobre vesti i nisu sposobni da se nose sa poteškoćama zaposlenih. Ako zaposleni ima problem, očekuju da pomoć potraže od nekog drugog.

2. Ne traže informacije od tima

Lideri koji ne traže mišljenje ili povratne informacije o strategijama, kupcima i procesima pokazuju nedostatak emocionalne inteligencije. Pošto zaposleni poznaju svoje svakodnevne rutine bolje od bilo koga, lideri mogu da zadobiju njihovo poverenje tako što će prvi doći kod njih da traže mišljenje, podršku, savet i strategiju.

Koksaki virus u vrtićima u Srbiji: Prevencija je veoma jednostavna - a koji su simptomi i koliko je zapravo ozbiljan?

Postavljanje pitanja zaposlenima o tome šta funkcioniše, a šta ne podstiče kulturu poverenja, gde se svi osećaju dovoljno bezbedno da daju ideje koje imaju vrednost i dele brige koje mogu pomoći u rešavanju problematičnih situacija.

3. Imaju pesimistički stav

Liderima koji samo ukazuju na ono što nije u redu, a da ne priznaju šta je dobro, nedostaje emocionalna inteligencija i kritična komponenta efikasnog liderstva. Stalna kritika bez pozitivnih povratnih informacija stvara toksično okruženje. S druge strane, dobri lideri balansiraju između konstruktivne kritike i iskrene pohvale. Oni smatraju da je važno da prepoznaju i slave uspehe svog tima, što podiže moral, motiviše zaposlene i jača pozitivnu kulturu rada.

4. Retko komuniciraju sa zaposlenima

Prema Galupovom istraživanju o angažovanju zaposlenih, nedostatak komunikacije je jedna od najčešćih grešaka koje dovode do fluktuacije. Zaposleni čiji menadžeri održavaju redovne sastanke sa njima imaju skoro tri puta veću verovatnoću da će biti angažovani od zaposlenih čiji menadžeri ne održavaju redovne sastanke sa njima.

Međutim, razgovori između menadžera i zaposlenih nisu dovoljni. Zaposleni cene komunikaciju svog menadžera, ne samo u vezi sa poslom ili zadatkom, već i o tome šta se dešava van posla.

Glas javnosti /B09S 

SKINI APLIKACIJU