MORBIDNO, BIZARNO I NESHVATLJIVO: Čovek dva puta pogrešno identifikovao drugu ženu kao svoju, pokojnica umesto na groblje krenula za Bor?!

Život, pored toga što piše romane, ima običaj da bude krajnje bizaran, neretko i brutalno morbidan, a slučaj koji se dogodio u Nišu pokazuje nam da je povod za to najlešće ljudska nesmotrenost, ma koliko ona neshvatljiva bila.

Nišlijka stara 70 godina preminula je nakon operacije u KC Niš, ali je iz bolničke kapele umesto ka niškom Novom groblju krenula put Bora. 

Da stvar dobije dodatno na bizarnosti, za sve je zaslužan (ili kriv, kako vam volja) - muž žene čije se telo u istom trenutku nalazilo u ovoj kapeli?!

Pitanje je da li bi zabuna uopšte bila otkrivena na vreme, da sin preminule E. I. nije došao u kapelu kako bi preuzeo telo, ili da je sahrana bila zakazana za neki drugi dan, jer je kombi u trenutku kada je javljeno da je došlo do greške stigao do Knjaževca!

- Moja majka je preminula posle operacije u KC Niš u subotu. Zakazao sam sahranu za nedelju u 12 časova ali kada sam toga dana došao da preuzmem telo u 10.40 časova nisam ni mogao da pretpostavim šta me čeka. Platio sam 12.500 dinara za troškove u kapeli ali je šok nastupio kada smo došli da preuzmemo telo. Pita me radnik, kako je ime i prezime pokojnice, ja kažem E.I. Kaže, ona je otišla. Gde bre otišla?, pitam i ne verujem. Kaže, malopre dođe čovek na identifikaciju i odvze ženu za Bor. Ko je bre došao, nisam mogao da verujem šta čujem, kako mogao da dođe i da je odvede za Bor? Ama kaže, čovek ovde plakao nad njom, ljubio je, ubi se čovek od plakanja. Na prepoznavanju kaže: „Jeste to je moja žena“, preuzeo telo i odvezao, rekao je Ilijev.

Iako isprva nije mogao da veruje u to što čuje, uskoro je bilo jasno da nije po sredi ničija šala. 

- Kažem im nemojte sa time da se šalite, proverite, nije za šalu. Ama, imamo još jedno telo, kažu oni, jel’ majka krupna bila? Kažem nije, sitnije je građe, 60 maksimalno 70 kilograma. Dođi ovamo da pogledaš, pozvali su me. Ja i brat se pogledasmo. Ta žena je bila daleko krupnije konstitucije. Kada sam prišao i pogledao, video sam da to nije moja majka, niti da lični na nju. Ne samo da je daleko krupnija nego je i tamnije puti. Ten je mnogo tamniji a moja majka je bila svetlijeg tena. Rekoh, to nije ona. Au, reče radnik u kapeli, sada ću da odem da zovem. Vidim počeo i on da se nevrira, neprijatno mu je bilo. Našli su broj telefona pogrebnika koji je došao iz Bora i pozvali čoveka. On im je rekao da su već stigli do Knjaževca. "Okrećite kombi vraćajte se, uzeli ste pogrešno telo", rekli su mu radnici iz kapele, objašnjava Ilijev. Kombi se vratio za sat vremena, u 12.15 časova.

- Izlazi iz kombija taj što je vršio prepoznavanje, ja ga gledam. On kaže, "Izvinite, greška, greška". Došlo mi je svašta da uradim. Izneli su kovčeg, došli smo i videli. Kažem mu: "To je moja majka, nema šta da pričamo. Ne znam kako si mogao takvu grešku da napraviš". Pitali ga iz kapele: "Jesi li ti normalan". Dve žene nemaju nikakve sličnosti, ni po tenu ni po konstituciji, jedino je ime delimično slično, ali sve ostalo se razlikuje. Svi su se izvadili na njega, jeste njegova greška možda najveća ali celu proceduru pruzimanja pokojnika bi morali da promene da se nešto ovako više ne dešava, dodao je Boris.

On navodi da je doživeo ogroman stres kao i oko 40 rođaka koji su došli na sahranu u podne ali su morali da čekaju još dva sata na groblju po najvećem suncu jer je sahrana obavljena tek u 14 časova.

- Strašno. Em mi se majka namučila za života em je doživela je da je maltretiraju i posle smrti. Tu proceduru moraju da promene, da niko više ne bidoživeo ovakav stres i šok. Iz Kliničkog centra bi trebalo da sva tela koja pokojnika koja dolaze u kapelu imaju narukvicu sa matičnim brojem i onda tu greške nema. Jer, dešava se da dođu ljudi i ne smeju da uđu u kapelu da vrše prepoznavanje.Ima i toga. Pre neoliko dana, kažu, čovek nije smeo da uđe u kapelu a radnicinisu smeli da mu bez prepoznavanja izdaju telo pa je umalo došlo do tuče. Za mene su iskreno svi krivi. Hoću pare da mi se vrate na ime troškova u kapeli 12.500 dinara jer oni mi nisu nikakvu uslugu pružili, samo su mi naneli bol itugu, kaže Ilijev.

U međuvremenu, oglasili su se iz JKP "Gorica", zaduženog za rukovođenje ovom kapelom, i odbacili krivicu, rekavši da je čovek iz Bora pokojnicu identifikovao - dva puta:

- "Gorica" nema nikakav deo krivice u celoj priči. Kada neko dođe da identifikuje pokojnika, uzme mu lične karta i sa našim radnikom ulazi u deo za identifukaciju. Tu prvi put identifikuje pokojnika, ostavi garderobu za sahranu, a posle oblačenja sledi druga identifikacija. Ovaj čovek je pogrešnu ženu identifikovao kao svoju dva puta i čak je poljubio. Ljudi u stanjima sužene svesti i stresa reaguju drugačije i pokojnici ne izgledaju uvek isto kao dok su bili živi, pa je sve to možda doprinelo da do ove situacije dođe. Svako telo stigne u kapelu sa kartončićem na kojem je ime i prezime. Imena obe žene su pomalo slična. Moguće je da je on odmah po dolasku u prostoriju rekao ovo je moja žena i poljubio je, i tako je napravio celu zabunu, objašnjava direktorka Dragana Stevanović.

Ona kaže da "Gorica" nije u mogućnosti da vrati novac Ilijevu, jer je to naknada za troškove koje je ovo preduzeće imalo.

- Ono što je najvažnije jeste to da je greška na vreme ispravljena. Prava žena je sahranjena na pravom mestu. Ovako nešto se nije desilo dok sam ja direktor 10 meseci a nisam čula ni ranije, dodaje ona.

(Izvor: Glas javnosti/Blic)

SKINI APLIKACIJU