MLADI KAKVI SU POTREBNI SRBIJI: Istraživač koji se bori za očuvanje UGROŽENIH VRSTA životinja i biljaka, a proučava i NARODNA VEROVANJA

Marko Nikolić je naučni saradnik na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Nišu. Vodio je mnoge projekte očuvanja i monitoringa iz oblasti ornitologije, zaštite prirode, obrazovanja i promocije nauke.

Marko Nikolić  poreklom iz Oraovice kod Grdelice nadomak Leskovca, živi i radi u Nišu. Biolog za zaštitu prirode i po zanimanju istraživač zainteresovan za fotografiju divljih životinja i putovanja.

Trenutno je naučni saradnik na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Nišu. Završio je doktorska istraživanja iz oblasti konzervacije i populacione biologije. Njegov glavni fokus je bavljenje fundamentalnim vezama između ljudske tradicije, slovenske mitologije i dobrobiti životinja. Specijalizovan je za sprovođenje ornitoloških istraživanja.

Predsednik je Biološkog društva „Dr. Sava Petrović” u okviru kojeg je vodio mnoge projekte očuvanja i monitoringa iz oblasti ornitologije, zaštite prirode, obrazovanja i promocije nauke.

Foto: Printscreen Facebook drsavapetrovic

Predviđanja kažu da će čak 66% vrsta nestati do kraja 21. veka ako se nastavi ovakav trend. Posao biologa i ekologa je, kako kaže, da pokušaju da sačuvaju prirodna bogatstva, planiraju i sprovode mere očuvanja, prenose znanja i nalaze načine da sačuvaju prirodna staništa i ukupnu biološku raznovrsnost.

Hamad Međedović najbolji mladi teniser sveta

Na nedavno održanoj „TEDxMedijana“ konferenciji  u Nišu,  pripremio je interesantan govor na temu šumskih kornjača i narodnih verovanja u Srbiji. O ugroženim biljnim i životinjskim vrstama  u Leskovcu i okoljini, koje su mogućnosti za zaposlenje mladih naučnika i kako je počeo da se bavi naukom i biologijom odgovara na pitanja Omladinske redakcije.

Da li si oduvek želeo da budeš biolog ili se opredeljenje da se time baviš javilo kao rezultat istraživanja i uviđanja koliko su naše prirodne lepote i određene vrste ugrožene danas?

“Odrastao sam okružen prirodom. Još u detinjstvu sam vodio beleške o zanimljivostima iz prirode,  beležio sve što saznam iz prirodnjačkih emisija koje su se emitovale u to vreme i crtao sam životinje od kad znam za sebe. Zbog ljubavi prema prirodi i životinjama upisao sam veterinarski smer, srednje poljoprivredne škole u Leskovcu, a saznavši da postoje studije biologije u Nišu sve je postalo jasnije i znao sam šta će biti moje buduće zanimanje. Ovaj posao omogućava nešto neverovatno, a to je mogućnost da vam najaktraktivnije destinacije i prirodne lepote, kojima obiluje naša zemlja, budu kancelarija i vaše radno mesto. Danas se prirodni ekosistemi suočavaju sa ozbiljnim pretnjama. Što bolje upoznajete živi svet oko sebe svesniji ste koliko tehnološki napredak ljudske civilizacije vrši pritisak na biodiverzitet. To je razlog zbog čega sam veoma ponosan što sam izabrao baš ovo zanimanje ili je ono izabralo mene, više nisam siguran.”

Gde postoje šanse za rad i zaposlenje mladih naučnika u našoj zemlji?

“Primećujem da prilika za zaposlenje mladih naučnika ima sve više u poslednje vreme. Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija svake godine raspisuje konkurs za prijem mladih naučnika, što predstavlja veliku šansu za sve talentovane mlade ljude na početku karijere. Šanse za zaposlenje postoje i u nevladinom sektoru, gde sam i sam započeo karijeru, a danas nevladine organizacije mogu pružiti prva radna iskustva mlađim kolegama kroz različite programe stažiranja i praksi.”

HIRURZI UPOZORAVAJU NA TIK TOK IZAZOV MEĐU MLADIMA: Evo kakve povrede i promrzline su dobili

Možeš li da ukratko ukažeš i opišeš koja to narodna verovanja najviše utiču na izumiranje kornjača kod nas?

“Različiti kultorološki uticaji u našoj zemlji uslovili su to da se kod lokalnog stanovništva razvijaju i različiti stavovi prema prirodi. Narodna verovanja utisnuta duboko u lokalni folklor mogu imati snažan uticaj na sadašnje stavove stanovništva. Poreklo nekih koja su i danas prisutna u narodu potiču još iz slovenske mitologije, a mitovi i verovanja su se prenosili kroz istoriju. Neki od najozbilјnijih faktora ugrožavanja, ilegalni izlovljavanje, ubijanje životinja i proterivanje sa prirodnih staništa, u velikoj meri mogu biti motivisani upravo stavovima stanovništva. Jedan od primera ovakvog verovanja koji se često sreće kod lokalnog stanovništva je verovanje u lekovitost šumskih kornjača (krv, meso, jaja). Iako lekovita svojstva nikada nisu dokazana, šumska kornjača je baš iz ovog razloga često predmet ilegalnog izlovljavanja. Krv kornjača, kao i krv drugih divljih životinja, može sadržati krvne parazite potencijalno opasne za čoveka. Takođe, kornjače nastanjuju i površine koje se tretiraju pesticidima, a koji se mogu akumulirati u tkivima životinja i preneti na čoveka. Sve su ovo primeri koji ukazuju da je postojanje ovakvih verovanja izuzetno opasno ne samo po kornjače već i po ljude.”

KOJA SU TO NAJTRAŽENIJA ZANIMANJE U PRESTONICI? 34% nezaposlenih čine mladi do 30 godina

Koje su trenutno najugroženije biljne i životinjske vrste u Leskovcu i okolini?

“Srbija je potpisnica mnogih međunarodnih konvencija koje se tiču zaštite prirode. Takođe, prema našoj nacionalnoj legislativi mnoge vrste označene su kao zaštićene, odnosno strogo zaštićene vrste. Veliki broj vrsta od nacionalnog i međunarodnog značaja nastanjuju i okolinu Leskovca. Leskovačku kotlinu odlikuje veliko bogatstvo vrsta i prepoznata je kao međunarodno značajno područje za ptice – “Leskovačko polje” (IBA RS061), na koje se naslanja još jedno područje – “Pusta Reka” (RS068). Leskovačko polje odlikuje jedna od najznačajnijih populacija jarebice (Perdix perdix) gde se procenjuje da živi 500-1000 parova. Jarebica je prisutna u skoro celoj evropi, a karakteriše je pad brojnosti zbog uticaja čoveka, pa je očuvanje njenih populacija i staništa od velikog značaja. Pusta Reka zahvata deo Parka prirode Radan na kome smo do sada konstatovali prisustvo preko 130 vrsta ptica.

Ovi podaci govore o tome koliko je priroda u okolini Leskovca značajna sa aspekta zaštite prirode. Takođe, okolina Leskovca je veoma bogata i biljnim predstavnicima. Jedna od vrsta biljaka kojoj preti opasnost od izumiranja je poljski kukurek (Hypecoum pseudograndiflorum). Ovo je jedna od naših najugroženijih biljnih vrsta i u “Crvenoj knjizi flore Srbije” označena je kao kritično ugrožena. U okolini Leskovca, vrsta nastanjuje lokalitet kod sela Malošište i stanište ove veoma retke biljke je već u velikoj meri uništeno nepažnjom čoveka, pa joj preti opasnost da nestane sa ovog lokaliteta.” – kaže Marko Nikolić.

Glas javnosti/Rešetka

SKINI APLIKACIJU