Među klimatskim ekstremima 2024. i toplotni talas u Srbiji

Prvi put u istoriji merenja, u Valjevu, Kragujevcu i Kraljevu registrovani su letnji dani (20+ °C) – u decembru

Za nama je najtoplija godina u istoriji merenja i prva tokom koje je planeta bila za preko 1,5 °C toplija nego u predindustrijsko doba. Ali klimatske promene ne obeležava samo zagrevanje, već ono istovremeno prati i porast učestalosti i intenziteta niza vremenskih ekstrema.

Rekordno topla 2024. tako je za sobom ostavila trag uništavanja širom sveta: od porušenih domova i mostova preko devastiranih useva do izgubljenih života, piše Klima 101.

Usled toplotnih talasa, poplava, suša, poplava i drugih ekstremnih događaja, raseljeno je skoro 830 hiljada ljudi, povređeno preko milion, a preminulo je oko 1.700, pokazuju podaci Svetske meteorološke organizacije (SMO).

SMO je evidentirala ukupno 152 klimatska ekstrema „bez presedana”. To znači da nijedna prethodno zabeležena nepogoda, u datom podneblju, nije bila te jačine kao prošlogodišnje. Povrh toga, od ukupno 607 zabeleženih događaja, skoro 300 je definisano kao „neuobičajeno”.

foto: Unplash

Polovina najžešćih klimatskih katastrofa, odnosno njih 75, pogodilo je Evropu. A jedan od takvih izlistanih vremenskih ekstrema je i toplotni talas koji je harao Srbijom.

Premda je ovo pojava koju vezujemo za leto, i mnogima su u sećanju ostale rekordne letnje vrućine, toplotni talas bez presedana odvijao se u periodu od 24. decembra 2023. do 6. januara 2024.

Ovaj toplotni talas trajao je 13 dana širom zemlje, a u Beogradu su izmerene temperature koje su bile i do 11 °C iznad normale. Koliko je ovaj nalet visokih temperatura, u sred zime, bio bez presedana govori i sledeći podatak:

Prvi put u istoriji merenja, u Valjevu, Kragujevcu i Kraljevu registrovani su letnji dani (20+ °C) – u decembru.

Toplotni talasi zapravo su bili globalno najzastupljeniji vremenski ekstremi na listi SMO u prošloj godini – njih 57 bilo je bez presedana, uz 53 neuobičajena. Oni jači beleženi su, tokom 2024, od Estonije i Slovenije preko Indije do Tajlanda i Japana gde je na hiljade stanovnika doživelo toplotni udar.

U februaru 2024, temperature su u Karnarvonu, na zapadu Australije, stigle do čak 49,9 °C što je veoma opasno po zdravlje, čak i za potpuno zdravu populaciju.

Obilne padavine i poplave

Za toplotnim talasima, po brojnosti među klimatskim ekstremima bez presedana, slede obilne padavine i poplave.

Među 23 navedene poplave je i jedna iz našeg regiona, tačnije iz Bosne i Hercegovine. Za samo osam sati u noći između 3. i 4. oktobra, u centralnim i južnim krajevima zemlje izručilo se 440 mm kiše, a bujične poplave koje su usledile odnele su 27 života. Ekonomski gubici procenjeni su na preko 138 miliona evra.

Sa druge strane, suša je, u Poljskoj, dovela do pada prinosa za najmanje 20% među posmatranim poljoprivrednim kulturama.

Globalno zagrevanje je prošle godine takođe pojačalo i tropske oluje: primera radi, Filipini su se suočili sa šest tajfuna bez presedana – za manje od mesec dana. Ostaće upamćen i uragan Helen koji se krajem septembra obrušio na Floridu, kao i supertajfun Jagi u Vijetnamu.

Međutim, moguće je da su mnogi ekstremni događaji prošli nezabeleženo.

Svet je već duboko zagazio u klimatsku krizu: svih deset najtoplijih godina do sada desile su se u protekloj deceniji. Uprkos višedecenijskim upozorenjima naučnika o klimatskim promenama, štetne emisije nastavljaju da rastu i trenutno su na najvišim nivoima u proteklih 800 hiljada godina. Dalje njihovo povećanje dovešće samo do dodatnog usložnjavanja problema.

„Lideri moraju da iskorače – koristeći prednosti jeftinih, čistih obnovljivih izvora za svoje narode i privredu”, poručio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš.

Glas javnosti/V08S 

SKINI APLIKACIJU