Koji motivi pokreću ljude da šire teorije zavere

Teorije zavere, prema britanskim psiholozima, pokreće jedan iznenađujući faktor – zlonamernost (eng. spitefullnes).

Već postoje tri ustanovljena motiva za zavere.

Epistemološki motivi, odnosno potreba da se razume svet. Potreba za sigurnošću, poznata kao egzistencijalni motivi. Potreba za društvenim značajem, ili socijalni motivi.

U tri studije koje su obuhvatile 1.000 učesnika, psiholozi sa Univerziteta Stafordšir i Univerziteta Birmingem, istraživali su kako zlonamernost interaguje sa sva tri motiva.

Viši nivoi zlonamernosti

Otkrili su da viši nivoi zlonamernosti ne samo da su povezani sa jačim verovanjem u teorije zavere, već da zlonamernost zapravo izaziva da ljudi sa tri navedena prediktora veruju u njih.

„Ne sugerišemo da ljudi svesno biraju da budu zlonamerni kada veruju i šire teorije zavere“, rekla je koautorka Megan Berni sa Univerziteta Birmingem.

Ko upravlja haosom: Mladi, roditelji, profesori ili oni iz senke?

„Umesto toga, naši nalazi sugerišu da osećaj nepovoljnog položaja u te tri oblasti može izazvati zajedničku psihološku – zlonamernu – reakciju, koja čini pojedince receptivnijima za verovanje u teorije zavere“.

Istraživanje ima implikacije za najbolje strategije suprotstavljanja teorijama zavere.

Autori su, na primer, otkrili da je najjača povezanost bila između verovanja, zle namere i nesigurnosti u vezi sa svetom.

Medijska pismenost i komunikacija nauke

Oni sugerišu da se ovo može rešiti putem efikasnije komunikacije nauke i medijske pismenosti o složenim temama koje imaju za cilj suzbijanje dezinformacija.

Istraživači takođe sugerišu da napori za borbu protiv verovanja u teorije zavere ne bi trebalo da se fokusiraju samo na suprotstavljanje dezinformacijama. Već i na rešavanje socijalnih i političkih uslova koji podstiču osećanja isključenosti, nesigurnosti i konkurencije, kao što su finansijska nesigurnost i nejednakost.

Za one koji se osećaju da su u nepovoljnoj poziciji prihvatanje i širenje teorija zavere može da podrije status profesionalaca i institucija, dok istovremeno jača ego, identitet i autonomiju samih teoretičara zavere.

PREDSEDNIK - TARABIĆ

Zlonamernost kao psihološki motiv obično se pojavljuje kada se ljudi osećaju da su u „konkurentskoj nepovoljnosti“. Često kada se osećamo nesigurno, ugroženo ili nedovoljno cenjeno, objasnio je vodeći istraživač Dejvid Gordon sa Univerziteta Stafordšir.

Jednaki tereni

Zlonamernost je želja da se ‘izjednače tereni’ pokušajem da se spusti neko drugi, jer se čini da nema drugog izbora, dodao je Gordon.

„Teorije zavere mogu poslužiti kao način da pojedinci zadovolje ovu želju odbijanjem stručnog mišljenja i naučnog konsenzusa“.

U međuvremenu, autori sugerišu da njihovi rezultati imaju implikacije na to kako bi odgovori na teorije zavere trebalo da se formulišu.

Vredno je imati na umu, rekli su, da oni koji ih šire možda nisu u potpunosti uvereni u ono što tvrde. Umesto toga, možda jednostavno pokušavaju da nanesu štetu i izazovu nesigurnost.



Glas javnosti /B07S

SKINI APLIKACIJU