Katarina Pantelić RGZ dobio milione evra za rad u poslednje dve decenije
Autor: Glas javnosti
Republički geodetski zavod (RGZ) je u poslednje dve decenije dobio više od 145 miliona evra na ime projekata ali i donacija zarad unapređenja rada ove ustanove, objavio je Savet za borbu protiv korupcije.
I pored ovog novca, RGZ godinama nije radio posao kako treba, pa je tako na snagu stupio zakon kojim građani sami moraju da upisuju nepokretnosti u katastar. Za tu uslugu, ipak, moraju da plate državi (odnosno RGZ-u) oko 200 evra za uslugu. Ovakav potez RGZ-a, Savet za borbu protiv korupcije u svom najnovijem izveštaju vidi kao nesposobnost da taj organ radi svoj posao kao i da postoji veliki rizik od koruptivnih radnji.
Republički geodetski zavod (RGZ) godinama je na udaru kritika javnosti zbog velikog broja nerešenih predmeta, dugih rokova u rešavanju, ali i pogledu broja i stručnosti kadrova. Savet za borbu protiv korupcije smatra da u okolnostima kao što su pritužbe na korupciju, netransparentnosti od strane RGZ-a, nestručnih kadrova koji radi u njemu, postoji veliki rizik od koruptivnih radnji.
Naime, izmenama zakona pre skoro dve godine, građanima je omogućen upis u katastar nepokretnosti isključivo digitalnim putem, uz stručnu podršku profesionalnih korisnika odnosno advokata i geodetskih organizacija. Time bi trebalo, kako je naveo RGZ, da se obezbedi efikasniji upis u katastar nepokretnosti uz proveru ispravnosti dokumenata od strane profesionalaca i isključivo njihovim posredstvom.
To znači da, kada neko želi da unese svoju imovinu u katastar nepokretnosti, mora da angažuje stručno lice, odnosno advokata ili geodetsku organizaciju i da im plati za tu uslugu, koja košta u proseku oko 200 evra.
U saopštenju RGZ-a s kraja 2023. godine, navedeni su pozitivni efekti izmena zakona i početka njegove primene. U tom dokumentu navodi se da je „novi sistem, iako kritikovan od strane pojedinaca, uspeo da demontira stari koruptivni model koji je ograničavao brzinu i efikasnost upisa starih isprava u katastar“.
„Novi sistem, iako kritikovan od pojedinaca, je uspeo da demontira stari koruptivni model koji je ograničavao brzinu i efikasnost upisa starih isprava u katastar. Drugim rečima, građani u novom sistemu dobijaju kvalitetnu uslugu čime rešavaju svoje probleme vezane za nepokretnosti koje nisu bile upisane decenijama, umesto dosadašnjeg traženja navodnih ‘veza’ i ‘kombinacija“, navodi se u saopštenju RGZ-a.
Kao pozitivnu stavku saopštenja RGZ-a, Savet za borbu protiv korupcije navodi „priznanje RGZ-a da je stari model bio koruptivan“, kao i da su građani do tada rešavali svoje probleme traženjem navodnih „veza i kombinacija“.
Savet dodaje i da se u saopštenjima Republičkog geodetskog zavoda se ne navode razlozi zbog čega je stari model bio koruptivan, „uprkos mnogobrojnim donacijama koje je zarad unapređenja rada, RGZ dobijao u periodu od uvođenja katastra u Srbiji“.
Tako je Savet za borbu protiv korupcije 2018. godine objavio izveštaj o javnosti u radu RGZ-a u kojem se navodi da je uvođenje i unapređenje katastra nepokretnosti u Srbiji podržala pre svega Svetska banka kroz projekat „Izrada katastra nepokretnosti i upis prava u Srbiji“, u vrednosti od 39,5 miliona dolara (oko 35,35 miliona evra).
Od tog iznosa, 30 miliona dolara predstavlja kredit Svetske banke a 9,5 miliona je dato iz budžeta države. Projekat je trebalo da bude realizovan od 2004-2010 godine.
„Pored unapređenja katastra nepokretnosti, tim novcem je trebalo popraviti i sam status Republičkog geodetskog zavoda kroz menadžersku podršku, bolji pravni okvir i unapređenje poslovnih procesa“, navodi Savet u izveštaju.
Pored sredstava u iznosu od 39,5 miliona dolara (oko 35,35 miliona evra) za navedeni Projekat, Zavod je prikazao i donatorska sredstva u ukupnom iznosu od 17,27 miliona evra i još 382,4 hiljade dolara (oko 343.000 evra).
Projekti su se ticali izrade digitalnog ortofoto plana, izgradnje kapaciteta u RGZ-u, upravljanja zemljištem, Centra za skeniranje planova i karata, metodologije vrednovanja nepokretnosti…
Pored navedenih projekata čija je realizacija trebala da bude završena, prema podacima RGZ-a, navedeni su i aktuelni projekti: Impuls (vredan 36,2 miliona evra) i Projekat Spatial (vrednost preko pola miliona evra)
Kako je naveo Savet, iz podataka dostupnih u Informatoru o radu RGZ-a iz 2018. godine se vidi da su poreski obveznici izdvajali ogromna sredstva za rad RGZ-a sve do 20111. godine.
Nakon toga, 2015. godine pa nadalje od strane Svetske banke finansiran je projekat unapređenja zemljišne administracije u Srbiji za period od 2015-2020. godine u vrednosti od 36,2 miliona evra iz kredita EBRD-a.
Takođe od strane Svetske banke finansiran je isti projekat ali za period od 2020 do 2023. godine u vrednosti od 21 milion evra.
Nakon toga sledilo je i finansiranje za projekat Pametne infrastrukture geoprostornih podataka od strane Kraljevine Švedske u visini od 25 miliona kruna (oko 2,3 miliona evra).
Savet postavlja pitanje i kako je, ako se u obzir uzmu sva navedena sredstva koja su se u poslednje dve decenije slila u RGZ za njegovo unapređenje, dosadašnji „koruptivni model“ koji spominje RGZ doveo do toga da se ne postavi pitanje odgovornosti zbog takvog stanja u RGZ-u.
„Pored navedenog, Savet je u više navrata u svojim Izveštajima o radu RGZ, u poslednjih deset godina, ukazivao i na nedovoljnu stručnost kadrova koja je zastupljena u zavodu, koja je između ostalog dovela do zaostatka u rešavanju predmeta, odnosno do nemogućnosti da se postupci okončaju u zakonom propisanim rokovima, što je upravo potvrđeno i od samog RGZ u saopštenju od novembra 2023. godine“, dodaje se.
Ono što Savet vidi kao zabrinjavajuće i nedopustivo pored svega, jeste da će građani sami rešavati proces upisa u katastar i ostvarivanje svojih prava tako što će morati da angažuju stručna lica ali i za tu uslugu platiti.
„Dakle, pored nametnutih dažbina u visini od oko 200 evra, građani koji su spornim zakonom obavezani da upis u katastar nepokretnosti mogu izvršiti isključivo digitalnim putem, preko profesionalnih korisnika – advokata, će istovremeno plaćati i nedovoljno stručne kadrove u Republičkom geodetskom zavodu koji su zaduženi za rešavanje u pojedinačnim upravnim stvarima, što je apsurdno i dovodi u pitanje organizaciju i funkcionisanje samog Republičkog geodetskog zavoda, kao i odgovornost njegovog rukovodstva za takvo stanje“, zaključuje Savet.
Glas javnosti /N011S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
