KAKO JE VOJSKA JUGOSLAVIJE PODNELA PA ODMAH POVUKLA ZAHTEV SB UN ZA POVRATAK NA KOSOVO: Zbog nemorala KFOR ne može da izvrši svoja zaduženja (FOTO+VIDEO)
Autor: Glas javnosti
Sredinom septembra 2000. godine Savezna Republika Jugoslavija zatražila je da se jedan deo pripadnika Vojske Jugoslavije vrati na okupirani seo Srbije - AP Kosovo i Metohija, i to po Rezoluziji 1244 SB UN.
Tog istog septembra Vojska Jugoslavije je na konferenciji za medije predstavila jedinicu koja će se vratiti na Kosovo. Portparol VJ pukovnik Svetozar Radišic, izneo je i zaključak vojnih eksperata da je nemoral osnovni razlog što KFOR ne može da ispuni svoja zaduženja. Optužujući snage KFOR-a i za podršku albanskim separatistima, rekao je da bi međunarodna zajednica trebalo da "nađe modus" da VJ i policija Srbije "ponovo uspostave red" na Kosovu kakav je, prema njegovim recima, vladao do početka stvaranja novog balkanskog poretka.
View this post on Instagram
Izražavajuci uverenje da su "retki oni koji ne znaju da živimo u neprestanom ratu", Radišić je naveo da se to odnosi na "svakodnevne psihološke, informacione, medijske, ideološke, konceptualne, informatičke, a u okviru njih i elektronske, mrežne, komjuterske, hakerske i virtuelne doktrinarno predviđene, razređene i nametnute operacije", koordinisane "na liniji Vašington-Brisel-Priština".
On je ocenio da se moral i ugled VJ u samoj zemlji pokušava narušiti optužbama sa "političkom dimenzijom". Dodao je i da Vojska o tome neće raspravljati, osim u konkretnim slučajevima, poput Fonda za humanitarno pravo, koji je posebno optužio za "neargumentovane napade" na VJ.
Međutim, samo posle mesec dana od podnošenja zahteva sve se menja. SRJ povlači zahtev i raspušta brigadu koja je trebalo da se vrati na KiM. To je možda bio jedinstven trenutak za povratak VJ na KiM i zaštitu srpskog stanovništa, koji nisu napustili svoje domove usled NATO bombardovanja i napada šiptarskih hordi.
NE PROPUSTITE
Kako je pre 22 godine počelo povlačenje VJ sa Kosova: General je pogledao na sat i rekao "vreme je"
Kolona tenkova i vojnih vozila Vojske Jugoslavije kao pod konac, sa kojih se vijorila srpska zastava, 13 dana pre Vidovdana, tačnije 15. juna 1999. godine, krenula je sa Kosova, posle 78 dana NATO bombardovanja
Komandant Prištinskog korpusa general Vladimir Lazarević, stao je na čelo kolone s vojnim vozilima i teškim naoruženjem, pogledao na sat i rekao: Vreme je da se krene. Ovako su mediji 1999. godine preneli početak povlačenja srpske vojske sa Kosova, ugovoren Kumanovskim sporazumom.
NE PROPUSTITE
Pošto je 9. juna 1999. postignut dogovor i potpisan Kumanovski sporazum srpskim vojnicima i policajcima dat je rok od 11 dana. Povlačenje srpske vojske sa Kosova počelo je kada je 15. juna tačno 13 sati nedaleko od Podujeva, komandant Prištinskog korpusa Lazarević, stao na čelo kolone i izdao naređenje.
Kolona tenkova i vojnih vozila Vojske Jugoslavije kao pod konac, sa kojih se vijorila srpska zastava, 13 dana pre Vidovdana, tačnije 15. juna 1999. godine, krenula je sa Kosova, posle 78 dana NATO bombardovanja.
Pratila ih je kolona civilnih vozila, a njihov odlazak nadgledali su predstavnici mirovnih snaga UN, čija su oklopna vozila bila na čelu i začelju kolone. U Prištini, na zgradi komande Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, 19. juna podignuta je zastava UN, pošto se vojska povukla, a mirovne snage UN (Kfor) preuzele kontrolu.
Potisivanjem Kumanovskog sporazuma stvoreni su uslovi za povlačenje VJ i MUP Srbije sa Kosova i Metohije, a u isto vreme počeo je ulazak snaga Kfora. Prvi je stigao ruski konvoj iz sastava mirovnih snaga UN, koji je ušao 12. juna u centar Prištine, a potom nastavio prema Kosovu Polju i aerodromu Slatina.
Na teritoriju SRJ je iz Bosne i Hercegovine preko Pavlovića ćuprije u Badovincima ušla ruska jedinica sa pet džipova, jednim vozilom za veze, 16 oklopnih transportera i 23 kamiona 11. juna. Kolona je prošla kroz Beograd i preko naplatne rampe kod Bubanj potoka nastavila prema Nišu i kasnije ka Kosovu i Metohiji.
Prema naređenju generala Veslija Klarka, tadašnji komandant Kfora je trebalo da presretne ruski konvoj i onemogući zauzimanje aerodroma, što je dovelo do incidenta na Slatini.
Istog jutra, nešto posle pet časova, sa teritorije Makedonije na Kosovo i Metohiju su prvi ušli britanski vojnici. Granicu su kod mesta Blace, sa šest transportnih helikoptera, prešli britanski padobranci i pripadnici specijalne jedinice Gurke, a neposredno zatim na teritoriju južne srpske pokrajine ušle su kolone britanskih i francuskih vojnih vozila.
NE PROPUSTITE
Prvi kontingent od oko 800 nemačkih vojnika u sastavu KFOR-a ušao je oko podneva istog dana na sa makedonske teritorije kod Blaca, zajedno sa britanskim trupama, dok su pripadnici italijanskih snaga ušli u noći između 14. i 15. juna u Peć, a nemački kontigent KFOR-a u Orahovac.
U sastavu Kfora na Kosovo i Metohiju razmešteno je bilo 37.200 vojnika iz 36 država, a u proteklom periodu taj broj je znatno smanjen.
Povlačenju srpskih snaga sa teritorije Kosova prethodilo je potpisivanje Kumanovskog sporazuma 10. juna, odnosno donošenje Rezolucije 1244 dan kasnije. Time je stavljena tačka na NATO agresiju koja je počela 24. marta 1999. godine oko 20 sati na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
