Izmena u zakonu: Uslovna osuda nema za posledicu gubitak posla
Autor: Glas javnosti
Brisana je odredba Zakona o državnim službenicima kojom je bilo određeno da radni odnos prestaje po sili zakona u slučaju uslovne osude. – To nije u skladu sa Krivičnim zakonikom, odlučio Ustavni sud.
Državni službenik koji bude osuđen na uslovnu kaznu – neće dobiti otkaz. Do sada je u takvim slučajevima radni odnos prestajao po sili zakona. Posle odluke Ustavnog suda da takva odredba nije u skladu sa Krivičnim zakonikom, izmenjen je Zakon o državnim službenicima.
Prema članu 131, gde su navedeni razlozi za prestanak radnog odnosa državnih službenika, predviđeno je da radni odnos prestaje po sili zakona ako službenik bude osuđen na kaznu zatvora od najmanje šest meseci i to danom pravnosnažnosti presude.
Brisan je drugi deo ovog stava, kojim je bilo određeno da će do otkaza doći i ako je izrečena uslovna osuda na kaznu zatvora od najmanje šest meseci, bez obzira na period proveravanja za učinjeno krivično delo, koji državnog službenika čini nedostojnim za poslove koje obavlja.
Advokat Miljkan Karličić podneo je inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i zakonitosti ove odredbe. Naglasio je da Krivični zakonik izričito navodi da uslovne osude koje ne budu opozvane ne mogu imati za pravnu posledicu prestanak, odnosno gubitak određenih prava ili zabranu sticanja prava.
– Pravne posledice ne mogu nastupiti ni kada je za krivično delo učiniocu izrečena novčana kazna, sudska opomena ili kada je učinilac oslobođen od kazne. Ipak, u Zakonu o državnim službenicima bilo je određeno da radni odnos prestaje po sili zakona ako je državni službenik pravnosnažno osuđen na uslovnu kaznu. To se odnosi na sve državne službenike, bez obzira na to da li rade u organima uprave, pravosuđu ili javnim preduzećima, a među njima su i pripadnici policije – kaže advokat Karličić.
Budući da je pravni poredak u Srbiji jedinstven i da su odredbe Krivičnog zakonika opšte, onda neusklađenost u drugim propisima dovodi do zabune, a u konkretnom slučaju ima za rezultat da državni službenici trpe strože posledice osude nego drugi građani koji su osuđeni na uslovnu kaznu. Advokat podseća da se uslovne kazne, sa vremenom proveravanja, po pravilu izriču za manje teška i manje opasna krivična dela.
– Ustav Srbije garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu i propisuje da se krivična dela i sankcije određuju zakonom, u konkretnom slučaju Krivičnim zakonikom. Odredbama Zakona o državnim službenicima bilo je povređeno pravo svakog građanina na pravnu sigurnost, jednakost pred zakonom i bilo je omogućeno diskreciono odlučivanje o prestanku radnog odnosa državnim službenicima. Sada je, posle usvajanja inicijative u Ustavnom sudu, brisanjem dela ove odredbe, uklonjena pravna nesigurnost u ovom pogledu – objasio je Karličić.
„Svrha uslovne osude i sudske opomene je da se prema učiniocu lakšeg krivičnog dela ne primeni kazna kad se može očekivati da će upozorenje uz pretnju kazne (uslovna osuda) ili samo upozorenje (sudska opomena) dovoljno uticati na učinioca da više ne vrši krivična dela”, navodi se u odluci Ustavnog suda.
Uslovnom osudom sud učiniocu utvrđuje kaznu i istovremeno određuje da se ona neće izvršiti ako osuđeni, za vreme koje odredi sud, a koje ne može biti kraće od jedne niti duže od pet godina (vreme proveravanja) ne učini novo krivično delo, podseća se u obrazloženju odluke.
Zakon kaže da će sud opozvati uslovnu osudu ako osuđeni u vreme proveravanja učini jedno ili više krivičnih dela za koje je izrečena kazna zatvora od dve godine ili u dužem trajanju.
Sud može u uslovnoj osudi odrediti da će se kazna izvršiti i ako osuđeni u određenom roku ne vrati imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela, ako ne nadoknadi štetu koju je prouzrokovao krivičnim delom ili ne ispuni druge obaveze predviđene u odredbama zakona. Rok za ispunjenje tih obaveza utvrđuje sud u okviru određenog vremena proveravanja.
Uslovna osuda nije moguća za krivična dela za koja se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju od osam godina ili teža kazna. Takođe, treba napomenuti da se uslovna osuda ne može izreći ako nije proteklo više od pet godina od pravosnažnosti ranije osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora ili uslovna osuda za umišljajno krivično delo.
Pri odlučivanju sud uvek vodi računa o svrsi uslovne osude i posebno uzima u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, kao i ponašanje posle izvršenog krivičnog dela, zatim stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno.
Šta su pravne posledice osude
Krivični zakonik (KZ) u osmoj glavi propisuje da osude za određena krivična dela ili na određene kazne mogu imati za pravnu posledicu prestanak, odnosno gubitak određenih prava ili zabranu sticanja određenih prava. To su, pre svega, prestanak vršenja javnih funkcija, zatim prestanak radnog odnosa ili vršenja određenog poziva ili zanimanja, gubitak određenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom državnog organa ili organa lokalne samouprave.
Pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava su zabrana sticanja određenih javnih funkcija, zabrana sticanja određenog zvanja, poziva ili zanimanja ili unapređenja u službi, zabrana sticanja čina vojnog starešine, kao i zabrana dobijanja određenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom državnih organa ili organa lokalne samouprave.
Pravne posledice osude ne mogu nastupiti kad je za krivično delo učiniocu izrečena novčana kazna, uslovna osuda, ako ne bude opozvana, sudska opomena ili kad je učinilac oslobođen od kazne.
Glas javnosti/K04S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
