Istraživanje pokazalo da je zagađen vazduh u Srbiji uzrok 81 prevremene smrti na 100.000 stanovnika
Autor: Glas javnosti
Nedavno je objavljen godišnji izveštaj Instituta za zdravstvene efekte i Instituta za zdravstvenu metriku o globalnom stanju vazduha, koji se smatra najkvalitetnijim izvorom podataka o kvalitetu vazduha i o njegovom uticaju na zdravlje.
Šta pokazuju najnoviji podaci za RTS je govorila dr Elizabet Paunović.
Više od trećine svetske populacije, odnosno 36 odsto svetske populacije izloženo je prekomernim nivoima zagađujućih čestica PM 2,5. Šta je novo u ovom izveštaju u odnosu na ranije kada je u pitanju uticaj zagađenog vazduha na zdravlje stanovništva?
– Što se tiče ovog novog izveštaja moram da kažem da je to u stvari procenat izloženosti koncentracijama preko 35 mikrograma po kubnom metru, što je zaista vrlo visoka koncentracija. Svetska zdravstvena organizacija ne poručuje koncentracije više od pet mikrograma po kubnom metru.
Ono što je novo, procenjena je ukupna prevremena smrtnost koja se pripisuje izloženosti zagađenom vazduhu, sada je procenjeno na nekih 7,9 miliona ljudi godišnje, što je visoka cifra i ta cifra se održava godinama, nažalost, u ovim izveštajima.
Ono što je novo je veliki broj publikovane naučne literature koji je omogućio da se proceni i rizik od nastajanja Alchajmerove bolesti usled izloženosti zagađenom vazduhu. Nekih 600.000 ljudi u svetu godišnje premine upravo usled Alchajmerove demencije, ali prouzrokovane zagađenim vazduhom. To je prilično visok broj.
Procenjuje se da je svaka četvrta prevremena smrt od Alchajmerove bolesti prouzrokovana zagađenim vazduhom. U Srbiji u apsolutnim ciframa to iznosi na 100.000 stanovnika, od 81 prevremeno preminule osobe od zagađenog vazduha, osam do 11 se pripisuje i dijagnozi Alchajmerove bolesti uzrokovane zagađenim vazduhom.
To jedan od novih podataka koji zabrinjava i koji ukazuje na rešenja koja treba sprovoditi jer imamo sve veći broj starije populacije koji imaju Achajmerovu demenciju.
Koje još bolesti pogoršava ili uzrokuje zagađen vazduh?
– Ono što je manje poznato u javnosti je da su to uglavnom bolesti srca i krvnih sudova, usled ulaska tih najopasnijih čestica od 2,5 mikrona u prečniku koje se putem krvotoka raspoređuju i talože i u krvnim sudovima i u svim organima, pa je u Srbiji nekih 19 odsto smrti od ishemijske bolesti srca prouzrokovano zagađenim vazduhom, nekih 18 odsto moždanim udarom, narodski rečeno šlogom.
Pored toga, tu je hronična opstruktivna bolest pluća sa 16 odsto. A ono što posebno zabrinjava je neonatalna smrtnost, znači smrtnost odojčadi u prvom mesecu života koja je procenjena na 14 odsto od svih neonatalnih smrti, prouzrokovana je zagađenim vazduhom.
Druga činjenica se takođe odnosi na decu, koja su posebno osetljiv deo populacije, da je to i u svetu drugi faktor rizika zagađen vazduh i infekcije donjih respiratornih puteva, drugi faktor rizika smrtnosti dece do pet godina. Kod dece to drugačije deluje zagađen vazduh, manja im je telesna težina, brže dišu, aktivnija su, imaju nezrela tkiva i to je sve razlog njihove ranjivosti.
U ovom izveštaju daju se globalni podaci, ali pojedinačno za sve zemlje. Kakvi su podaci za Srbiju?
– Podaci za Srbiju, da ih uporedim prvo sa podacima iz prethodnih izveštaja, tu je negde stabilizovana ili čak nešto malo manja ta smrtnost na 100.000 stanovnika od tih najopasnijih PM 2,5 čestica, tako da je 81 smrt na 100.000 stanovnika se pripisuje zagađenom vazduhu.
Ako uporedimo sa svetskim prosekom, svetski prosek je 56 smrti na 100.000 stanovnika, ako uporedimo na primer, sa Nemačkom, tamo je 17,1. Definitivno, iako je blaga tendencija pada, i dalje su to vrlo negativne posledice zagađenog vazduha u Srbiji.
Podaci zvanične državne monitoring agencije za zaštitu životne sredine Srbije već godinama pokazuju da je vazduh jako zagađen u svim većim gradovima, ako posmatram na godišnjem nivou.
Vlada Srbije je pre tri godine donela Program zaštite vazduha do 2030. godine. Ako bi se primenile mere smanjenja zagađenja vazduha, predviđene u tom dokumentu, smrtnost od zagađenog vazduha smanjila bi se za 40 odsto.
Glas Javnosti/ N07S
SKINI APLIKACIJU
