Istorija upozorava: Najveća zla nisu činili neuki, već obrazovani lišeni humanosti

Jedan od najpotresnijih tekstova koji kruže internetom potpisuje dr Haim Ginott, čovek koji je preživeo koncentracioni logor. Njegovo svedočanstvo ne govori o neznanju, primitivizmu ili neukoj masi, već o nečemu daleko opasnijem – o zločinu koji je počinjen rukama obrazovanih ljudi.

Kad vam kažu da su tete i čike iz Svetskog ekonomskog foruma i Svetske zdravstvene organizacije i milijarderi sa oreolom humanitaraca i spasitelja ljudske rase i planete vrhunski intelektualci koji žele dobro čovečanstvu, pokažite im ovaj tekst: 

"Plinske komore nisu projektovali varvari, već školovani inženjeri. Decu nisu trovani neuki, već obrazovani fizičari. Dojenčad nisu ubijali neobrazovani monstrumi, već obučene negovateljice. Metke u majke i bebe nisu ispaljivali ljudi bez diplome, već visokoobrazovane žene". Iz tog iskustva Ginott izvlači zaključak koji i danas izaziva nelagodu: on je sumnjičav prema obrazovanju koje je lišeno humanosti.

foto: Facebook

Njegova poruka je jednostavna, ali suštinska – cilj obrazovanja ne sme biti stvaranje „učenih čudovišta“, „veštih psihopata“ i „obrazovanih Ajhmana“. Čitanje, pisanje i računanje imaju smisla samo ako služe tome da ljude učine humanijima.

U tom kontekstu, savremeni svet često nekritički prihvata narativ o „dobronamernim elitama“. Kada vam kažu da su funkcioneri Svetskog ekonomskog foruma, Svetske zdravstvene organizacije ili milijarderi sa oreolom humanitaraca i spasilaca planete vrhunski intelektualci koji žele isključivo dobro čovečanstvu, vredi se setiti ovog teksta.

Istorija nas uči da obrazovanje, titule i institucije same po sebi nisu garancija morala. Upravo suprotno – kada se znanje odvoji od etike, a moć od odgovornosti, posledice mogu biti katastrofalne. Najveći zločini 20. veka nisu počinjeni u ime neznanja, već u ime „nauke“, „progresa“ i „višeg cilja“.

Žene Golog Otoka: Nova saznanja o užasima Titovog logora, mučili su svoje gore nego nacisti

Zato pitanje koje Ginott postavlja nije pitanje prošlosti, već sadašnjosti: kakve ljude stvaramo? I kome danas poveravamo pravo da odlučuje u ime „opšteg dobra“?

Ako obrazovanje i globalne institucije ne proizvode odgovorne, empatične i moralne ljude, onda sav njihov intelektualni sjaj postaje ne samo beskoristan, već i opasan.

Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU