Ispovest žene čiji je brat nastradao tokom transporta u bolnicu: "Neću da ćutim, to je bilo ubistvo"
Autor: Glas javnosti
"Neću da ćutim. Ovo nije bio nesrećan slučaj – ovo je bilo ubistvo iz nehata, nemara i višegodišnjeg sistemskog uništavanja jednog čoveka", počinje svoju ispovest Danijela Gajić.
Ona je sestra tragično nastradalog Borjana Golubovića, koji je 30. maja 2024. godine izgubio život pod još nejasnim okolnostima tokom transporta sanitetskim vozilom od Kragujevca do psihijatrijske bolnice u Gornjoj Toponici.
„Moj rođeni brat, Borjan Golubović, poginuo je 30. maja 2024. godine u blizini Aleksinca, na teritoriji mesta Glogovica. Saopšteno nam je da je ispao iz sanitetskog vozila i da je na licu mesta preminuo. Međutim, ono što nam niko ne objašnjava je – kako je uopšte do toga došlo? Kako je moguće da je policija mojoj majci javlja tek posle 24 sata da je izgubila sina“, započinje razgovor neutešna sestra za portal Nova.rs.
Danijela sumnja da je nakon smrti njenog brata urađeno sve kako bi se prikrili tragovi i ceo slučaj zataškao.
„Prikrivanje odgovornosti zdravstvenog sistema i policije“, smatra Danijela Gajić.
Životna tragedija porodice Golubović
Nažalost, ovo nije prva tragedija koja je zadesila ovu porodicu, a Danijela i nastradali Borjan su jednog brata već izgubili.
„Borjan je rođen 10. septembra 1981. godine. Radio je kao policajac – prvo u Beogradu, pa u Kragujevcu, bliže porodici. Bio je vredan, odgovoran, zdrav čovek. Njegov pad je počeo nakon smrti našeg starijeg brata Krste 2015. godine, koji je od sedme godine bolovao od dijabetesa, ostao slep, gubio organe i na kraju su mu amputirane obe noge. To je bilo nešto što nijedan čovek ne može lako da podnese“, kaže ona.
Kada je njihov stariji brat umro, u Borjanu se, kaže, nešto slomilo.
Kako nam je objasnila, prvi put kad je bio u Kovinu – preskočio je ogradu i pobegao kući.
„Sam je došao. Gde su bili tada stražari? Kako je pacijent sam mogao da pobegne? Drugi put kad su ga vodili, postavili su metalne šiljke na ogradu i teško se povredio pri pokušaju bekstva. Povrede su bile strašne, jedva je preživeo. Od tada je nosio kesu, bio je fizički i psihički u teškom stanju“, ističe ona.
Danijela kaže da je njen brat pio tešku terapiju koja je podrazumevala lekove za smirenje.
„Spavao je po ceo dan. Nije mogao da otvori smoki, nije imao snage da stoji. Poslednji put, kad su odlučili da ga prebace u Gornju Toponicu, pozvali su moju majku da mu donese stvari. Otišla je 29. maja, ali nisu joj dozvolili da ga vidi. Zašto? To se nikada ranije nije desilo. Uvek je mogla da ga vidi, osim tog dana. Pitam – šta se desilo? Zašto kriju? Da li se nešto desilo unutar ustanove“, pita ona.
„Na pitanje šta je bio razlog za prebacivanje, jedan lekar kaže: ‘Ma nije pokušao da pobegne, samo je nekoliko puta uhvatio za bravu.’ A u otpusnoj listi piše – ‘više pokušaja bekstva’. Kome da verujem?“
Danijela prepričava da su joj rekli da su kobnog dana u sanitetu bila i dva policajca, koje je njen brat napao, otrgao se i ispao iz vodila. Međutim, Danijela smatra da je to neistina upravo zbog teške terapije koju je pio.
„On nije mogao da hoda! Nije mogao da stoji! Videla sam ga, bio je kao biljka. Ako je stvarno bio sa policijom – zašto nije bio vezan? Zašto vrata nisu bila zaključana? Ako je bio sam – zašto je bio sam“, pita se sagovornica Nove.
Danijela kaže i da je u obdukcionom nalazu primetila određene nelogičnosti. Kaže da u njemu piše da je njen pokojni brat imao ranu na levoj strani čela, ali da je ona, kada je bila u mrtvačnici 4. juna, videla povredu koja je ušivana na desnoj strani čela.
„Videla sam i da je desno koleno slomljeno. Nije bilo ničeg na levoj strani. Nije bilo nijedne reči o tome u zvaničnom izveštaju. I to sam rekla osoblju. Zaklela sam se pred njim – ići ću do kraja. Neću stati“, podvlači sagovornica.
Objašavanja i da ih do danas niko nije pozvao u sud ili tužilaštvo da daju izjavu, ali da su joj se javljali iz advokatskih kancelarija koje se nude da zastupaju njihovu porodicu.
„Kako su došli do mog broja? Zašto se oni javljaju pre države“, pita se ona.
Danijela ističe da su jedino što želi odgovori na njihova pitanja.
„Zašto moj brat nije bio vezan? Zašto vrata saniteta nisu bila zaključana? Zašto je medicinski tehničar imao alkohol u krvi? Zašto policija nije reagovala? Kako su dozvolili da čovek bez snage ‘napadne dvojicu’ i ispadne iz vozila“, kaže ona i nastavlja:
Porodica nastradalog Borjana Golubovića se ne miri sa njegovom smrću – majka je ostala sama u selu kod Kragujevca, a Danijela u Aranđelovcu.
„Svakog dana je sve teže. Svakog dana gledam sliku njegovog lica i pitam se – ko će odgovarati?“
Povodom ovog slučaja, portal Nova.rs uputio je pitanja Osnovnom javnom tužilaštvu u Aleksincu koje je vodilo ovaj slučaj, ali do trenutka objavljivanja teksta nije dobijen odgovor.
Glas javnosti/N07S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
