Hilandar sija i usred Srbije

Prvi dečiji letnji kamp pod pokroviteljstvom Svetog manastira Hilandara, održan je prošle nedelje za četrdeset petoro dece srpskog porekla koja žive u Grčkoj. Priključila im se i grupa dece iz Severne Makedonije.

Kamp je jedna od ključnih aktivnosti u radu manastira sa decom i mladima, u okviru šireg poduhvata, „Hilandarski svetionik”. Cilj je da se deca iz rasejanja bliže upoznaju sa svojim korenima.

Hilandar ima tri „Teofilosa“ – Bogoljuba, solunski i drugi, atinski, pomažu mnogodetnim i jednoroditeljskim porodicama koje su u teškoj materijalnoj situaciji. Većina dece koja su boravila u kampu su dugogodišnji korisnici te pomoći.

„Pomažemo i grčke porodice, ali želeli smo da deca budu srpskog porekla. Nekima su mama i tata Srbi, a neki imaju babe i dede koji su davno došli iz Srbije, preselili se u Volos, pa u Atinu. Različite su priče, ali nije reč o puno porodica zato što iz jedne dolazi četvoro ili petoro dece“.

„Crtali smo, bavili se umetnošću. Mogli smo da šetamo. Imali smo i potragu za blagom, ali iskreno, meni se najviše sviđalo da igramo fudbal i košarku. Imali smo i bazen. Obišli smo ceo kraj, obišli crkve. Mesto je prelepo. Iskreno, voleo bih kada bih da je trajalo malo duže“.

Antonina nam ovo objašnjava promuklim glasom. Kaže da u kampu nije morala da disciplinuje, „deca su bila divna“, već zato što Hilandarsko selo ima četiri kuće, pa nije lako sve dozvati da se okupe.

Za kuće se pobrinuo treći, srpski Teofilos, „Teofil 1198“, Dobrotvorno – obrazovno udruženje Svetog manastira Hilandara koje deluje u Čačku. Oni su u Hilandarskom selu kupili dve velike kuće, a još dve su iznajmili, da bi Srbija ugostila što više dece iz dijaspore.

Upoznali su ceo kraj oko Sijarinske banje, bili u manastiru Rođenja Svetog Jovana Preteče, obišli Caričin grad kod Lebana, kulturno istorijske znamenitosti Niša, u kome im je mitropolit Arsenije upriličio svečani doček, i to na dvoru, episkopskom.

„Većina dece je iz Atine, nije bilo kraja njihovom oduševljenju prirodom juga, šumom koja je bujna, prirodom koja blista. I u Caričinom gradu su bili oduševljeni, imali su milion pitanja. Bilo im je interesantno sve oko cara Justinijana. Videli su i Medijanu“, kaže Antonina.

Ona je imala i ulogu prevodioca, jer sva deca iz Grčke ne govore srpski:

„Kad sam jednu devojčicu pitala, šta zna na srpskom, ona je nabrajala „znam, blagosloveni bili“, to me je oduševilo, zatim „voda“, „mleko“. Znali su pozdrave i osnovne reči, a u kampu su naučili dosta. Prilazili su mi i izgovarali rečenice na srpskom. Vrlo mi je drago, jer to je i poenta druženja“.

Kamp je imao i specijalnog gosta – domaćina, iguman Hilandara, arhimandrit Metodije proveo je dva dana sa decom.

Niko od njih nije bio u manastiru, ali su imali zadatak da ga nacrtaju onako kako ga zamišljaju. Imali su samo osnovne informacije, nisu im pokazali slike, da bi se probudila mašta. Crtali su crkvu, kelije, vinograde. Iguman je stigao u selo baš u tom trenutku.

„Stalno je razgovarao sa decom, pitao šta im se svidelo, šta je možda moglo bolje, šta im je najinteresantnije. Videla sam da su mu se svideli odgovori. Najinteresantnije su im bile likovne radionice i ekskurzije, naravno i sportske aktivnosti, timske igre. U njima je suština, da se oni koji imaju srpsko poreklo drže zajedno, među sobom da se druže, da tako i uče svoj jezik. U svakom trenutku smo stavljali fokus na timski duh. Da žive kao jedna porodica, jer to i jesu“.

Ovog leta Hilandarsko selo primiće još dva puta goste, decu sa Kosova i Metohije, a stižu i deca iz dijaspore. Prijave još traju, taj deo posla preuzela je opština Medveđa.

Sada, kada je prvi kamp završen, znaju šta im je potrebno, pa će možda razmišljati i o zimskom kampu u Srbiji. Sledeće godine letnji kampovi u Hilandarskom selu počinju već u junu, čim se završi škola.

Glas javnosti /S04S