DOK TRANSVESTITI DOBIJAJU SPOMENIKE U BEOGRADU, BORCI KOJI SU POLOŽILI ŽIVOTE ZA OTADŽBINU - NE MOGU (FOTO)

Dok transvestiti dobijaju spomenike u Beogradu, borci koji su položili živote za otadžbinu ne mogu.

Naime, 18.10. je kod Autobuske stanice u Beogradu postavljena skulptura oblika ženskih cipela roze boje, broja 43. Postavljena je u sećanje na transvestita ubijenog pre 20 godina. No, navikli smo da Srbija pod svojim okriljem prihvata i ovakve i onakve i da je imperativ ravnopravnost. Sve bi to možda i bilo svarljivo da, kada su takva obeležavanja nečijeg lika i dela u pitanju, ne postoji selektivnost.


Prva javno deklarisana trans osoba, tzv Merlinka dobila je svoj spomenik.


S druge strane, neki borci za otadžbinu koji su za nju dali ono najvrednije-svoj život, nisu dobili nikakvo obeležje u svom rodnom gradu, a kamoli u prestonici naše Srbije.

Nepravedno izopšten i na ovaj način ponižen je Nikola Popović, borac sa Košara.

Vojnik Nikola Popović iz Novog Pazara je sa 19 godina poginuo na putu ka karauli Košare.

Vascelom srpskom rodu poznata je ta bitka, koja je pored bitke na Paštriku nazvana i srpskim Termopilima.

Kako su većina stradanja Srba bivala na hrišćanske praznike, tako je i Nikola stradao na Veliki petak, dok je njihovo oklopno vozilo naišlo na nagaznu minu.

Ne znajući gde je kuća poginulog vojnika, zaputili su se ulicama Novog Pazara i zaustavili se pred kućom ispred koje je stajala žena sa vaskršnjim jajima.Pozdravila je vojnike uz reči da je i njen sin vojnik na Kosovu, da o njemu ništa ne zna ali da želi da njima da jaja koja bi inače njemu predala. Sin joj se zvao Nikola.


Nikola Popović

Vojnici nisu imali srca da kažu ženi da upravo nose telo njenog sina, već su se vratili i nekoliko sati kasnije joj saopštili vest o njegovoj pogibiji. Nikola je jedan od prvih poginulih vojnika na Košarama, sa svojih jedva 19 godina. Svih ovih godina porodica pokušava da, u sećanje na žrtvu ovog mladog heroja, Novi Pazar dobije neko obeležje koje bi to sećanje održalo.

Kako vreme prolazi ništa se konkretno nije dogodilo, niti obećalo niti odreklo.

Zadnje tri godine se intezivno pokušava sa inicijativom da mu se podigne spomenik.

Sada su pitanja: Koje vrednosti Srbija ceni? Kojom merom meri nečije junaštvo, lik, borbu?

Kome se Srbija dodvorava uzdižući one koji joj ruglo čine, a zaboravljajući one na čijim je kostima ponikla i opstala?

Heroji žive dok god ih se neko seća.

Da li smo naša sećanja prodali za par roze cipela?

Spomenik posvećen Vjeranu Miladinoviću Merlinki vandalizovan je u Beogradu, samo tri dana nakon što je postavljen, javlja "Beograd prajd".

Kako su naveli na Instagramu, spomenik inicijativa nepoznatog autora i imao je za cilj da „čuva sećanje na Merlinku, koja je bila umetnica i heroj kvir zajednice u Srbiji, a surovo je ubijena“.

„Podsećanja radi, ove godine je demoliran i memorijal posvećen ubijenoj Noi Milivojev, a uprkos snimcima i krivičnoj prijavi koje je podnelo udruženje „Da se zna“, institucije nisu privodile počinioce. Beograd treba da bude grad svih svojih građana i grad u kojem ima mesta za sećanje na žrtve nasilja, a ne grad u kojem nasilnici ruše uspomene na surovo ubijene“, navode iz Belgrade pride.

Inače, na Instagram profilu Ispostujme pre dva dana objavljeno je da je Merlinka dobila spomenik u Beogradu, a na istom profilu objavljena je i biografija u kojoj se navodi se da je Vjeran Miladinović Merlinka ubijen 22. marta 2003. godine u Beogradu.

Rođen je 14. oktobra 1958. godine u Zagrebu. Posle završene srednje škole preselio se u Beograd, sa očevom porodicom, sa kojom nije bio u dobrim odnosima. U februaru 1978. godine izbacili su ga iz kuće. Prelazak u Beograd, prema autobiografiji predstavljao je najveću prekretnicu u njegovom životu. Vremenom je, družeći se sa istomišljenicima, prvo počeo samo diskretno da se prerušava, šminka, oblači uske farmerice i bavi se prostitucijom, da bi u 31. godini, 1989. odlučio da se potpuno transformiše u „Merlinku“.

Reditelj Želimir Žilnik bio je očaran njenim talentom, te je Merlinka 1986. godine zaigrala u dva Žilnikova filma Beograde, dobro jutro i Lijepe žene prolaze kroz grad, a 1995. godine ostvarila glavnu ulogu u filmu Dupe od mramora. Izdala je i autobiografski roman Terezin sin 2001. i dopunila 2002. godine. Živela je na Kalemegdanu, u zgradi Narodne opservatorije, a potom Beogradskog planetarijuma i bila njihov nastojnik. Prema rečima savremenika, bila je dobar čovek, ljudi u kraju su je simpatisali. Često su je viđali dok hrani pse lutalice na Kalemegdanu. O sebi je govorila kako u ženskom, tako i u muškom rodu, piše na Instagram profilu Ispostujme.

Ubijena je 22. marta 2003. godine u ulici Grge Andrijanovića, kod Osnovne škole “Zaga Malivuk” u Krnjači. Najpre je zadavljena, a zatim i zadobila snažne udarce zidarskim čekićem. Njeno telo je pronađeno mesec dana nakon smrti u poodmakloj fazi raspadanja.

Za ubistvo je bio optužen Faik Ramadani, dok je tada maloletni Bejtul Raćipi optužen da je pomagao Ramadaniju posle ubistva. Obojica su u maju 2004. oslobođena optužbi usled nedostatka dokaza. Za ubistvo do sada niko nije odgovarao. Neposredno pre ubistva Merlinka je izjavio da planira da se povuče iz prostitucije.

Skrnavljen spomenik posvećen Vjeranu Miladinoviću Merlinki u Beogradu (FOTO)

Glas javnosti/Vaseljenska/N07S

SKINI APLIKACIJU