DA SE NIKAD NE ZABORAVI: Najmlađi podnarednik Velikog rata - Momčilo Gavrić
Autor: Glas javnosti
Ovo je potresna priča o detetu koje je sa osam godina ostalo bez cele porodice, a već sutradan postalo vojnik slavne Drinske divizije
Momčilo Gavrić je na početku Prvog svetskog rata imao jedva osam godina. Bio je osmo dete svojih roditelja, oca Olimpije i majke Jelene.
U avgustu 1914. godine austrougarski vojnici koji su prešli Drinu počinili su velike pokolje civilnog stanovništva, u kojima je stradala i porodica Gavrić. Otac je spremajući ukućane za zbeg Momčila poslao kod strica da nađe zapregu. U međuvremenu su stigli neprijateljski vojnici zapalili kuću i počeli ubiajti članove porodice Gavrić.
Mali Momčilo se u trenutku vraćao kući i bio je svedok pokolja.
Momčilo Gavrić: Tako da su mi ubili sedmoro braće i sestara i oca i majku. Kad sam video plamen, da gori čardak, kuća - ja sam stao ispred jednog grma i gledao sam. Kada sam video onu krv, puno dvorište krvi, poklani svi, pobijeni, ja nisam smeo ni jedne reči da progovorim.
Mali Momčilo je ostavši bez najmilijih, krenuo na Gučevo da traži srpsku vojsku. Pronašao je Šesti artiljerijski puk Drinske divizije i ispričao im šta se dogodilo. Vojnici su istog dana osvetili Gavrićevu porodicu, a on je postao vojnik.
Momčilo Gavrić: Pitali su me vojnici šta ćeš ti bato ovde, a ja sam plačući kazao - Švabe su mi ubile oca i majku i sedmoro braće i sestara i došao sam ovde da od vas tražim neki top da pobijem onu švapsku žgadiju. Na to su oni mene odveli kod majora Stevana Tucovića koji je bio komandant. ODvedu me kod njega i ja njemu to isto ponovim, a on meni kaže:
"Sinko ne možemo tebi dati top. Top je jedno veliko oružje koje se ne može nositi u ruci ili u džepu. Daćemo ti bombe i jednoga Užičanina koji će otići da osveti tvoju familiju."
Onda je on meni izneo kruškicu, možda je imala pola kilograma teška. Bila je sva izrezana na kockice. Kaže to ćemo da bacimo na tu žgadinju švapsku.
Učestvovao je u Cerskoj i Kolubarskoj bici, Albanskoj golgoti, ranjen na Kajmakčalanu. Učestvovao u proboju Solunskog fronta i demobilisan je sa 12 godina kao najmlađi podnarednik na svetu.
Za junaštvo u bojevima na Gučevu i Kolubarskoj bici, unapređen je u čin kaplara, najmlađeg na svetu. Početkom 1915. godine preživeo je epidemiju koja je desetkovala stanovništvo Srbije. Poslednji se povlačio sa svojim Drincima. Pod teškim borbama jer je divizija imala zadatak da štiti nepregledne zbegove u klisuri Ibra.
Držeći se za šinjel ratnog poočima Miloša mali Momčilo je prešao preko zavejanih Albanskih planina.
Momčilo Gavrić: Sa teškom smo mukom podnosili tu Albaniju. Ja sam to najgore podneo. Da mi nije bilo jednog venčića saraga koji mi je jedan vojnik dao i kazao:
"Kaplare ovo ti dajem u ime mog unuka, ako je on živ, njemu za života, a ako je mrtav za pokoj duše. Vodi računa da ne jedeš ništa više nego samo jednu ribicu na dan, jer su ribice bile male. To su uklevi ili sarage kako su ih zvali. Hvatali su ih u Skadarskom jezeru i sušene su. Slane su bile mnogo. Ko je pojeo dve ribice, tri - taj je takoreći izdahnuo pijući vodu. Toliko se naduo d aje morao umreti. Ja sam poslušao onoga starca i jeo sam stvarno jednu ribicu, tako da sam mesec dana krzo Albaniju proživeo.
Momčilo je stigao do Krfa 15. januara 1916. godine. U grčkim maslinjacima pružena im je adekvatna zdravstvena nega i dobra francuska hrana. Mali Momčilo se brzo oporavio, dobio je novu uniformu i pušku i upućen je na SOlunski front.
Momčilo Gavrić: Naišao je general Živojin Mišić i video me na položaju. Pitao je Stevana Tucovića, šta traži ovo derište na frontu. On mu je rekao: "Nije to derište, to je borac još od Cerske bitke." Kako borac? Pa eto njemu su pobijeni svi u kući. Onda je Mišić rekao: "Majore Tucoviću proizvedite Gavrića u čin podnarednika i neka se to pročita pred celom Divizijom!"
Posle proboja Solunskog fronta, peške je stigao do Beograda i nastavio ka Sloveniji, gde je na Karavnakama branio braću od Italijana. Kad se Drinska divizija vratila u Beograd pukovnik Tucović mu izdade poslednju naredbu, da ide u Englesku čiji su dobrotvori preuzeli brigu o školovanju srpskih siročića. Bio je jedini 12-godišnji đak u podoficirskoj uniformi. Posle tri godine u gimnaziji "Henri Rajt", stigla je Pašićeva naredba da se sva srpska deca vrate jer su neophodna Srbiji koju je rat prepolovio.
Siročiće su umesto lepe reči na beogradskoj železnici sačekali žandari sa zadatkom da ih razvode kućama. U Trbušnici je zatekao demobilisane ratnike kako životare u bedi. Odlučio je da krene svojim putem. 1929. godine Momčilu je stigao poziv za regrutaciju. Javio se u kasarnu u Slavonskoj Požegi i rekao da je 4 godine ratovao, da je ranjen, da je nosilac albanske spomenice.
Oficir Hrvat, izdrao se i tražio da napiše priznanje da laže. Momčilo to nije hteo da uradi i odležao je dva i po meseca u zatvoru. Posle vojske Momčilo se vratio u Beograd i završio grafičarski zanat, te obuku za vozača. Oženio se sa Kosarom sa kojom je radio fabrici hartije "Vapa".
Mobilisan je pred Aprislki rat 1941. godine u artiljerijski puk Vojske Kraljevine Jugoslavije u Kolašinu. Njegovu Diviziju zarobili su Nemci i okružili bodljikavom žicom, ali je on uspeo d apobegne i vrati se u Beograd.
Prijatelji su uspeli da ga vrate u fabriku "Vapa" ge je bio asistent jednom Jevrejinu kojeg nacisti nisu dirali do 1943. godine jer im je bio rpeko potreban kao stručnjak. Tada su ih uhapsili obojicu, Momčila Gavrića su odveli u logor na Banjici, odakle je posle nekoliko meseci pušten.
Postoje pretpostavke da ej spasen zahvaljujući Dragom Jovanoviću, zloglasnom šefu policije. On je njegov dosije pokazao Nemcima, a ovi su pustili starog ratnika.
Momčilo Gavrić je sa radošću dočekao oslobođenje 1944. godine, ali mu je ono brzo preselo. Neko ga je optužio za kolaboraciju i izveden je pred sud i streljački stroj. Srećom naišao je Skojevac kome je tokom okupacije davao dragoceni papir i to ga je spaslo od smrti. Ipak to nije bio kraj Momčilovim mukama.
Iako se povukao u sebe i retko s kim razgovarao, aktivisti Narodnog fronta došli su 1947. godine i na vrata Momčila Gavrića i tražili novčani prilog za bratski narod u Albaniji. Momčilo preko toga nije mogao da pređe. Rekao im je:
"Ne dam ništa Arbanasima. OSetio sam dobro to njihovo bratstvo 1915. godine, kad su nas ubijali."
Zbog toga je osuđen na godinu i po dana zatvora. Kada se vratio dugo nije govorio. Sporazumevao se samo pokretima ruku i mimikom. Njegova porodica mislila je da je onemeo. Kasnije je počeo da govori, ali do smrti nije rekao gde je bio u zatvoru i šta su mu radili.
Svoj život nakon toga, nastavio je sa porodicom, suprugom i dva sina, pričajući im događaje iz Velikog rata, ali mu oni nisu verovali. Čak i najbliži prijatelji, poznanici, mislili su poput ljudi iz Vojnog odseka 1929. godine da je Gavrić, nadaren za bajke, jer priča nešto što je potpuno nemoguće.
Njegov život menja list "Politika" koji 19. januara 1964. godine objavljuje članak pod nazivom "Gde je podnarodnik Gavrić?"
Naime ugledni pukovnik Ćirić, ranije potporučnik iz Velikog rata, otišao je u "Politiku" i zatražio da napišu tekst o Gavriću kako bi ga pronašao nakon tačno pola veka.
Inače Ćirić je sve vreme proveo sa Gavrićem tokom ratovanja. Ubrzo podnarednik Momčilo Gavrić se javio na raport pukovniku koji mu je sačuvao kaplarsku podnarodničku platu iz rata, pretvorenu u zlatnike, zbog inflacije, vojničku knjižicu i albansku spomenicu, a tražio ga je verovali ili ne čitavih 50 godina da mu to uruči.
Njihov susret, veoma dirljiv, ispratili su novinari, a od tad pa do kraja života Momčilo Gavrić nije se susretao sa nepoverenjem. Gostovao je po školama i domovima kulture, gde je rado pričao o danima, kako je sa slavnom Drinskom divizijom oslobodio Srbiju.
Momčilo Gavrić preminuo je 28. aprila 1993. godine u Beogradu.
Velika dobrotvorka Lejdi Pedžet zvala ga je srpski vitez. Grci su mu postavili zlatnu ploču na Krfu. Francuski predsednik Miteran mu je 1985. godine dodelio orden, a general Lepardije je rekao:
"Šteta što niste bili francuski vojnik. Imali biste spomenik na Jelisejskim poljima."
Od Srbije je ovaj veliki junak dobio jedan veliki zaborav.
Glas javnosti
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
